Branič

Врој 2. и 3.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 29

весног рудног г!емљишта. Оне остају ствари без господара све до окупације. 2. Ствари без господара су н. пр.: а) Слободан ваздух. Но кад се ваздух угреје или кад се, благодарећи једном проналаску модерне хемије, претвори у течно стање служећи у таквом стању као једна врста потентног експлозива за разне индустријске потребе, он постаје својина онога, који је извршио ову промену. 1 ) б) Вода морска и језерска и вода, која тече у природном кориту, док нису присвојене од лица, које на то има право по закону о водама од 26. децембра, 1878. 2 ) Вода је присвојена н. пр. онда, кад је захваћена или кад се вештачким путем одводи ради личне потрошње 3 ) (водовод). Вода, које се вештачким путем одводи ради употребе њене снаге (н. пр. за воденице) остаје гез пиШиз. 4 ) То важи и за случај одвођења ради наводњавања."') Вода у приватним бунарима, рибњацима и у другим справама прикупљена, вода у изворима, вода, која се од кише скупља, и оток од ових вода, докле тече кроз сопствену земљу, својина су сопственика земљишта, у колико није ко други право на њих задобио (чл. 5. зак. о водама). в) Дивље животиње у слободи. Оне постају нечија својина тек онда, кад их ко ухвати или убије(в. §§ 235. и 237. грађ. зак.). Но ако су хватање и убијање противни закону (о лову од 16. јула 1898 или о риболову од 27. маја 1911., у коме случају они сачињавају које кривично дело против права присвајања из ова два закона 6 ), животиња остаје ипак ствар без господара, те је н. пр. крађа на истој немогућа (за разлику од украдене ствари, т. ј. ствари која је нечија својина, па је украдена). г) Руде и копови. Они постају нечија својина тек окупацијом, у колико то није противно закону (рударском од 15. априла, 1866, у коме случају постоје кривична дела ') Уп. ОтгаИ. 2 ) В. Живановић, Иступи из кривичног законика, 2. изд. 1926. 3 ) В. Н1 р р е 1, Бег \Уаб8ег<Иећ81аћ1, Е <1. М и 11 е г Ван Р1н88\\'а88ег к!ећ4 јт Еј^епЈит 1899. (који доказује да текука вода није никада гев пиШчз, већ увек нечија својина). 4 ) Уп. Рга-пк § 242 111 2 а. •) Тако Р г а п к § 242 111 2 а. Прот. Н ј р р е 1. Према Нор1пег-у (4) фактично је питање, да ли је вода у овом случају постала приватна својина или је остала ге8 пиШив. 6 ) В. Основи Кривичног Права, Посебни Део, 2. изд. (1923.) § 177. IV и V.

против права присвајања из овога зак., а ствар ипак остаје ствар без господара. 1 ) д) Напуштена сшшр (геб с1егеНс(а). То је ствар чије је притежање њен сопственик напустио у намери, да престане бити њен сопственик. Тако то би био случај, кад би ко бацио на улицу какву ствар у намери, да се ње ослободи. Ко би је узео у намери при^вајања, не би тиме извршио крађу, и постао би на овај начин, дакле окупацијом, њен сопственик. 1° Да ли постоји ова намера или не, фактичко је питање, које се има решавати према конкретним околностима. 2° Да би ствар могла бити од свог сопственика напуштена, потребно је, да је он за ово према одредбама грађанског зако™ ника способан, пошто је то једна радња располагања стварју. 3° Ствар може бити напуштена од свог сопственика и онда, кад се налази у притежавању неког другог лица. Да би ипак овај постао њен сопственик, нотребно је, да је продужи притежавати с вољом да је има као своју (аштиз гет 3Љ1 ћаћепсћ). 4" Улично ђубре, које би било уступљено каквом концесионару од стране општине, не постаје самим тим његова својина, и ако је другима забрањено, да га подижу. Оно је гез сЗегећс1а (могуће гез пиШиз од увек) све дотле, док га закупац ма на који начин није узео у своје притежање (окупирао). Према томе кад би неко други узео ђубре с улице, не би извршио крађу.-) 5° Спорно је, да ли се ствари, које су с лешом у гроб стављеие, налазећи се било на самом лешу (као одело, накит), било у ковчегу, одн. гробу или гробници, имају сматрати као гез с!егеНс1ае. 1. Према некима ове се ствари не могу сматрати као напуштене самим тим, што су стављене у гроб с лешом, већ је потребно да се утврди намера наследника, да их напусте. ;! ) Ако се дакле ово не утврди

') В. Основи Кривичног Права, Посебни Део, 2. пр„ § 177 X. * Ј ) Уп. Оаг^оп аг! 379, по 411, Оаггаис! 5 403 пр. 52, ОЈигЈаН, Мапгјпј 385. Тако и Француски Касациони Суд (в. Оагдоп 1ос. сИ.). Италијански Касациони Суд узима, да је ово ђубре својина закупчева, те постоји крађа. ') Тако и 1Ј8 2< § 127 11 2, Ргапск § 242 111 29, Нагћиг&ег 19*/», (3 1 и г \ а 11 115, С а гг а г а § 2411, Оаггаис! 5 404, (ове се ствари не могу, вели, сматрати као напуштене, јер имају саецнјалну намену, која не имплицира код оних, који су се од њих одвојили, намеру, да их напусте). Тако и француска судска пракса (в. О а г г а и с1 1ос. сИ., 0 а г{ оп аг1. 379, по 412 и 413).