Branič

Страна 30 „Б Р А Н И Ч" Број 2. и 3.

крађа је могућа. У случају сумње, да ли постоји она намера или не, има се узети, да они имају намеру да их напусте тек онда, кад се гроб уништи, те је све дотле крађа могућа. 1 ) Ово је мишљење једино умесно. Ове се ствари морају сматрати као евојина наследника, а не као ствари од њих напуштене, пошто је њима дата, стављањем у гроб, једна специјална и непроменљива намена.-) 2. Према неким ове ствари се у опште не могу сматрати као геб сЈегеИс1ае, докле се налазе у притежању другога, било сопственика гробља, било притежаоца гроба, и ') Тако и Рг а п с к § 242 III 29. -) Уп. ОЈигЈаИ 115, Оаггаис! 1ос. ск. Оагуоп (аг4. 379, по 413) налази, дз је тешко узети, да ове ствари припапају наследницима, али и не тврди, да се имају сматраш као гез (ЗегеНс^ае. Француски Касациони Суд, вели даље Оаг^счт (јђМеш), ма ла их не сматра као напуштене, не тврди да оне прииадзју наследницима. Он примећује, вели, с једне стране, да ствари тако узете не припадају ономе, који их је узео, што је неоспорно, а с друге стране, да оне не могу бити увршћене у напуштене мредмете, који мостају својина мрвог заузимача. Изгледа да суд тако, вели, обавља теорију, потпуно ге» геН§108ае. Но ако се усвоји као тачна доктрина Касационог Суда, продужује О а г{оп (аг1. 379, по 414), мора ће се признати, да ће она престати да буде тачна, ако је погреб ирло стар, нико неће помислити извесно, да нримени казне прописане за крађу као нн казну прописану за новреду гробова.

све дотле крађа је могућа. 1 ) Ово је гледиште неоправдано, јер има несумњиво случајева, где се из околности може очигледно закључити намера наследника за напуштање. 3. Према некима се ове ствари имају сматрати увек као напуштене, јер се не може, веле, замислити, да наследници задржавају својину на њима."-) Према н има се узимање ковчега и ствари с мртвацем у исти стављених има квалификовати као повреда гроба. 3 ) 6° За ствари, која су остале на бсјном пољу н. пр. за време повлачења, не може се претпостављати, да су напуштене 4 ) 7° Не може се то претпостављати ни за оне ствари, које проистичу од каквог бродолома .5) 8° Испаљени пројектили су напуштене ствари, у колико не би специјалним уредбама било друкчије проиисано за пројектиле топовске.'' 1 ) ') Тако 01 8 ћ а ц5 е п § 242, 37 е. -) Тако В !п сН п § 1 187 и Моппеп 2 553 по 798, О 1 с к е 1 25. ;1 ) Тако ВтсНп^ 1 187. '•) Уп. Оаг^ои аг1. 379, по 415, ОшпаН 115. ■') Уп. ОшпаН 115. ,; ) Ум. ОшпаН 115, (у Италији топовски пројектпли избачени припадају војној администрацмји и у декрету од 23. априла 1896. предвпђене су крађе ових пројектила).

О ЧЕКУ И ЊЕГОВОМ ПОКРИЋУ ЉУБ. В. СТЕФАНОВИТ, АДВОКАТ.

Једно од правних иитања, која су у последње време нарочито занимала наше правнике, јесте питање о чеку. Оно је скренуло пажњу на себе поводом неколико спорова, расправљаних пред судовима. Контрадикторност судских одлука и различитост гледишта на која је стао Београдски Касац. Суд у два слична случаја, заслужују начелну расправу питања о правној природи чека, о његовом покрићу и о кривицама које може изазвати пословање са чеком. Правно подручје Србије нема законодавства о чеку. Србија је у оном малом броју европских држава, у којима су чековски послови имали ослонца само у аналогији извођеној из трговачког законика и у трговачком узансу. Какав је узрок што је њено законодавство остало без специјалног закона о чеку, сличног законима које су у новије доба донеле готово све друге зем-

ље, не може се позитивно рећи, али је неоспорно да се данас та празнина нашег законодавства живо осећа у нашем привредном животу. У циљу расветљења тога питања, ми ћемо изложити теориско гледиште на природу чека, његове констигутивне елементе, његово покриће и на законске санкције у чековским операцијама и изнети уједно кратак преглед упоредног законодавства о том питању. I. ГЈојам чека, његова правна природч и конститутивни елементи чека. Чек је установа релативно новијег времена. Наш га трговачки законик не предвиђа као друге институције, које је нормирао. Као установа модерне трговине, он је од великог значаја за развијање економских односа* Чек је, у ствари, средство за плаћање и има са