Branič

Страна 32

Број 2. и 3.

вој форми чека види прикривену трансакцију послова друге природе и за такво огрешење о закон предвиђа тешке финансијске санкције. 1 ) Ако трасант и трасат нису ђопа Ме и први повуче, а други прими чек, који се по својој намени противи правној природи чека, онда такво писмено није чек, јер је употребљен назив чека за писмено, које садржи грађанску обавезу било у закљученом и оствареном уговору о зајму, било о каквом другом правном послу. II. Питање о покрићу (провивијн) чека. Када је трасант дужан да трасату стави на расположење чековско покриће ? На ово питање одговор је разноврстан. Разна законодавства различито су га решила. Што се тиче нашег правосуђа, оно се у недостатку домаћег законодавсгва о чеку морало ослањати на принципе науке о чеку и страна законодавства о чеку. Чек се код нас површно спомиње у једном малом броју закона, правила и уредаба, а на име: у закону о Народној Банци, у правилима за послове с повлашћеном Народном Банком, у статутима Народне Банке, у правилима за жиро-послове Народне Банке, у упутствима за учествовање у поштанско-чековном промету Поштанске Штедионице у Београду и чековних завода у Загребу, Љубљани и Сарајеву и у статутима Београдске Берзе (чл. 51—64. тих статута). По француском закону од 14. јуна 1865. год. као и закону од 2. августа 1917. год., са свима њиховим изменама и допунама ') в. Огоие1: О.: 1^а ргоујзјоп еп таИеге с!е сћмјие, 1924. стр. 253.

предвиђа се, да покрике чека треба да постоји 1] времену његовог издања. [ ) По немачком закону од 11. марта 1908. год. провизија не мора да постоји у времену издања чека, већ у времену његове презентације на исплату.-) Наша јуриспруденција, као што је напред изложено, нема ослонца у позитивним законима и упућена је да спорне случајеве о чеку расправља по аналогији законских прописа, који се односе на менице, са ко • јом има доста сличности. Ако се то гледиште усвоји због празнине нашег законодавства, по нужди и стицају прилика, онда се доследно и питање о покрићу чека има расправљати као и питање о покрићу меница. А по § 86. у вези § 85. трг. зак., меница треба да има покриће о року њеног плаћања, што значи, да би и чек требао да има покриће у времену његове презентације на исплату И банкарски обичај код нас установио је, вероватно под упливом немачког банкарства које је било организатор нашег банкарства, да покриће чека треба да постоји у времену његове презентације на исплату. Следствено, издатељ чека има да се стара да у том времену и до тога моменга снабде покрићем трасата на кога је чек вучен. Да је наш банкарски узанс усвојио го гледиште закључује се из одредбе чл. 61. статута Београдске Берзе, који су, у недостатку других законских прописа, регулисали нешто детаљније, у оквиру надлежности Берзе, чековни промет код нас. (Свршиће се.) ') в. Огоие4, ор. сЛ. и ^уоп-Саеп & и КепаиН ор сИ. " 2 ) в. 1^ећтапп, ор. сК., стр. 713.

СТИЦАЊЕ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА ОДРЖАЈЕМ ДР. АРСЕН М. ЧУБИНСКИ АДВОКАТ.

У једном конкретном, налазећем се сада још у току, спору, имао сам прилику да истакнем одржај, као начин стицања заложног права. Па како овај случај има једну интересантну теоријску подлогу, то ме је то подстакло да га у виду овога чланка изнесем пред читаоце нашега часописа. Заложно право у ширем смислу јавља се у два облика: у облику хипотеке и у облику покретне залоге. Код заложног права у ширем смислу вео-

ма је спорно, да ли оно може постати на основу одржаја; тако, ако је неко по одобрењу поп с1отши5-а савесно уписао хипотеку на неком добру и ово стање буде трајало (аналого §-у 930а.) двадесет четири године, постаје ли он онда хипотекарни поверилац? Или ако неко савесно три године држи једну покретну ствар као залогу, стиче ли он право залоге на овој ствари ако залагач није био њен сопственик? Др. Л. Марковић одговара на ово питање