Branič

Број 2. и 3.

„Б Р А Н И Ч"

меницом велику сличност, ма да је меница, у главном, средство за кредит. Он служи као инструменат за плаћање обавеза без употребе готовог новца. Он замењује новац у привредном саобраћају, сурогат је дакле новца, и као такав од огромне је користи за грговце, јер они помоћу њега могу на врло прост и подесан начин вршити своја плаћања, одмењујући њиме употребу огромних количина металнога и папирнога новца. Сама чековна операција састоји се у томе, што онај који хоће да се чеком слу жи, дужан је депоновати свој новац код банкара, т. ј. трасата чековног, који се прима да за њега, трасанта чека. исплати одређену суму. Издаваоци чека, у место да својим новцем исплате повериоце, издају овима само један налог за плаћање банкарима, који су се примили да обављају ту врсту новчаних операција. Тај писмени налог за исплату зове се чекЈ) Банке које обавл>ају чековске операције врше узајамне обрачуне без употребе новца преко комора за обрачуне (С1еапп§ Ноизе) и то т. зв. вирманима или банкарским преносима, т. ј. задужењима и кредитирањем по књигама највеће и најјаче банке у дотичној земљи, код које те друге банке имају своје текуће рачуне. Чек или како се још зове банкарска упутница, као и меница, формалан је акт и мора имати своје тачно одређене саставне елементе. Ти његови конститутивни елементи су ови: име трасанта, име трасата, место издавања, датум издања који мора бити исписан пуним словима, сума налога за исплату и налог за исплату. Чек се може вући на једно лице или на доносиоца. 2 ) Из довде изложеног изилази, да чек по своме облику много личи на вучену меницу по виђењу. Па ипак се он од ње доста разликује. Та је разлика у главном ова: На меници се, у самом њеном тексту, мора изрично означити да је она меница. Сем тога мора се означити и у чему се састоји примљена вредност. Чек, међутим, не садржи ни прво ни друго од тих назначења. Меница, ') вЛу о п Саеп е* !^. КепаиИ, Мапие! с!е Огок СоттегсЈа1, 1918. стр. 608.; 0 о I с1 8 с ћ гтпс! I I. О ј ., НапсЈђисћ с1ез Нап(1е18гес11 (8 11. АМ. 111. изд; 1.е11т а п п, 1^ећгђисћ с!е8 НашЗе1згесћ1б, 1912. и Радојчић Сп.: Основи Трговачког Прана, стр. 342. 2 ) У Енглеској, где је чек и установљен, врло се често уиотребљава тзв. везани или лични чек, или још тачније тзв. закрштени чек, са нарочитим таквим означењем, који гласи на име лица или установе, који су чланови Клиринг Хауза. Тај је чек установљен да би се сиречиле преваре или крађе чекова.

најзад мора гласити на наредбу ремитентову, док се чек може издати непосредно у корист ремитента, па и на доносиоца. Најзад код менице и код чека различни су рокови исплате, јер док се меница може поднети на исплату и после дужих рокова, који су у њима означени, дотле се исплата чека мора тражити у много краћем року. Чек, у опште, има се платити у одређеном року, или одмах, према томе како је го регулисано појединим законодавствима. Налог без рока платив је одмах. Газни закони предвиђају и разне рокове за презентацију чека. Видећи, на име, да се чекови могу лако употребљавати као кредитна средства, чиме би несумњиво био оштећен државни фискус, јер у свима земљама постоје олакшице за чекове у циљу олакшања њихове употребе, законодавци су тачно одредили дужику живота т. ј. време циркулације чековима. Тако је за презентацију локо-чекова одређен рок: у Белгији од 3 дана, у Француској од 5 дана, у Италији од 8 дана, у Аустрији од 5 дана, у Швајцарској од 5 дана, у Сканд. Државама од 3 дана. У Великој Британији, у којој је чек у најразвијенијој употреби, тај рок није гачно одређен, већ се у закону вели: шИћш а гајзопаћ1е Нте," т. ј. у једном разложном размаку времена. Колико се на чек, као на саобраћајно новчано средство полаже у свима земљама, види се по томе, што се у некима од њих (као н. пр. у Белгији и Италији) чек, који се у одређеном року не презентира, не сматра више за чек, већ за меницу. Следствено, такви се чекови накнадно таксирају као менице, које подлеже знатно већим таксама и губе чековска својства, задобијајућн при том својства менице према свима лицима (трасанту, трасату и индосантима) потписаним на њему. Једна од важних последица такве концепције чека је та, што се у многим законодавствима предвиђа и протестирање чекова када се они о презентацији не исплате. Најстрожије гледиште на природу чека јесте оно, које садржи француски закон. Он, на име, даје и најтачнију дефиницију чека. По њему једно писмено не сматра се за чек у законом смислу, ако његово вучење није имало да послужи за плаћање, већ за ма какав други вид трансакције, као н. нр. да послужи за потврду пријема новца добивеног на зајам. Француски закон такве случајеве подвргава врло строгој казни, одузимајући каракгер чека таквој исправи. Он у так •