Branič

Страна 78

,В Р А Н И Ч"

Врој 4. и 5.

без јединственог закона о меници и чеку нема места правилном развоју нашег привредног живота. Пројекти таквих закона, који би важили за целу Државу, сада су већ израђени и достављени на мишљење ширим круговима, нарочито трговачким и индустријским коморама, банкама, адвокатским и јавно-бележничким организацијама, с тим, да они даду

своје примедбе до краја месеца маја ове године, како би подсекција Приватно-правног Одсека Министарства Правде могла по пријему мишљења ових кругова, израдити дефинитиван текст ових законских предлога ради подношења Народној Скупштини. Пројекти меничног и чековног закона рађени су на основу нацрта хашких конференција 1910. и 1912. године.

СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА

Меницу може домицилирати и њен правни притежатељ. Овакав је спор пред нашим судовима расправљен: По једној вученој меници на сопствену наредбу, издатој у Београду 3. новембра 1923. год. са роком плаћања 15. маја 1924. год. од 600.000 дин. издавалац је и преноситељ Стеван, а вучена је на Јелену из Ковина у Банату, плаћање је у Београду, притежалац је Светозар, опет из Београда. По овој меници дужници Стеван и Јелена по кратком поступку буду осуђени од стране београдског трговачког суда да овај дуг плате повериоцу Светозару заједно са 6% интереса од протеклог рока, накнадом таксе и трошкова. Али дужници Стеван и Јелена затраже, да суд задржи решење од извршења са разлога, што трговачки суд није надлежан да суди по овом спору, јер веле, да је тужилац Светозар преиначио меницу пре тражене наплате у томе, што меница у моменту свог издања, није имала означено особено место плаћања Београд, већ је то тужилац сам доцније додао. У доказ навода поднели су два оверена преписа спорне менице, један оверен 5. новембра 1923. год. кодједног кварта београдског, а други препис од 9. новембра 1923. год., кад је по њему у вези с другим доказима издејствована интабулација на имовину трасанта Стевана решењем првостепеног суда за град Београд 10. новембра 1923. год. Бр. 18667. Поднели су и ово решење из кога се види, да је суду варошком поред менице поднето одвојено писмено издаваоца Стевана, којим је одобрио интабулацију повериоцу Светозару и пре рока меничног а за одбезбеду дужне суме. На оба ова примерка преписа спорне менице нема особеног места плаћања — Београда. Како је према овоме, дужници веле, ме-

ница преиначена противно споразуму, а меницу је преиначио поверилац Светозар, јер је по првобитном тексту меничном место плаћања, место одакле је трасат — Ковин, то је поверилац Светозар учинио фалсификат и за то су тражили, да се над њим отвори кривична истрага, а осудно решење задржи од извршења. Дужници даље веле, није могао бити изискан ни протест о року. код трговачког суда у Београду, већ код надлежног суда за Ковин, одакле је акцептант. Поверилац Светозар одговорио је, да је меница исправна. У њој је означени особено место плаћања Београд и за то је и надлежан био београдски трговачки суд као и за издати протест и осуду. Ништа не смета баш да је особено место плаћања доцније попуњено, кад су дужници меницу потписали и оставили то место празно, тим су прећутно њему — повериоцу дали право да га он испуни. БеоградСки трговачки суд претходно нађе да нема никаквог кривичног дела у томе, што је доцније на меници попуњено особено место плаћања Београд, јер кад се може бланко цела меница потписати, па да вреди, може и место плаћања бити остављено повериоц}',' да га он сам попуни. То решење трговачког суда о кривичној истрази одобрио је и Касациони Суд. Што се тиче другог тражења дужника да се осудно решење задржи од извршења због ненадлежности београдског трговачког суда, трговачки је судрасправио засебно и у главном је нашао: Надлежност суда за тужбе о испуњењу уговора регулисана је у § 34. Грађ. Суд. Пост. Означење места плаћања једне менице, где ће се менични уговор испунити, јесте један од девет битних састојака менице по § 80. Трг. Зак. Не може дакле, бити пуноважне менице без означења места плаћања.