Branič

4. и 5.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 95

излагања довео у тесну везу са законским прописима (кривичним закоником, кривичносудским поступком, законом о пороти, грађанским закоником и поступком, законима: о заштити раденика, о осигурашу раденика, о чувању народнога здравља и о чиновницима грађанског реда). Тиме је дао прилике практичним правницима (истражним судијама, полициским органима), да се, и ако без стручног медицинског образовања, могу лако оријентисати помоћу ове књиге. Материјал је прегледно распоређен, што се види

Судијска савесност 1 ) „Сад ћемо на завршетку ове жалбе имати слободу да унесемо нешто личних осећаја и као успомену из прошлости на наше велико правосуђе и кажемо: Да судска независност није васиона без граница. Она није атрибут под чијом се заштитом може да ради шта се хоће. Судска независност има корена у нечему што казује име тако гордо, а то је: судијска савесност. И та независност и та савесност долазиле су често у тешка искушења, од којих су запамћена нека из времена, када су на челу Апелационог и Касационог Суда стајали: д-р Никола Крстић, Димитрије Радовић, Ђока Павловић, Милан Пироћанац. Стојан Вељковић, Милош Трпезић и други. За време њихово расправљани су крупни и интересантни спорови: велики познати спор за уништај тестамента пок. Илије Коларца. Политика је хтела да не буде Коларчевог Фонда и да је за то потребно да тестаменат падне. Правосуђе наше је стало на гледиште закона а не политике и код све велике борбе, утицаја и отпора, тестаменат је одржан. Наша старија генерација, пред овом, зна историјат нашег парламентаризма у годинама 1881.—1883. и појаву, познату под именом двогласци. Милентије Симић, крагујевачки адвокат, познат под именом Милен,тије из Опорнице, ишао је тада у народ на зборове и нападао свој, (био је напредњак), тадашњи режим због изигравања Устава, и због тога је био оптужен. Расправа те његове кривице имала је политички значај за режим: бити или не бити. Може се дакле мислити шта се тада радило одозго, да би се на томе случају могући крах осујетио, али се Ј ) Одломак из једне жалбе уваженог колеге и члана нашег удружења, г. Живојина Величковића, адвоката из Скопља. Пр. Ур.

из садржаја књиге: судско медицинско вештачење у опште; оштета здравља у опште; телесно оболење и природна смрт; несмртне и смртне телесне повреде (механичке, алиментарне, физичке, хемиске, бактериске, психичке); полни односи; трудноћа; иорођај; побачај, чедоморство; општа судска психопатологија; судско-медицинска техника; законске одредбе. Ми ово дело најтоплије препоручујемо судским и полициским чиновницима, адвокатима, као и студентима права. л>. В. С.

није успело. Судови су нашли да је Устав заиста био погажен и Милентије је ослобођен. 1883. год. у Зајечарској буни био је пред преким судом, тужен, суђен и осуђен, све за пола дана, Вељко Јанчић, трговац из Вратарнице, за саучешће у буни и осуђек на 20 година робије у окову. Писац ове жалбе после добивених података о Вељковој невиности, узео је у своје руке Вељкову ствар и успео је, баш код Суда Округа Књажевачког и Касације, да се одобри повторно суђење. Опозициона штампа тога доба (1884. год.) прихватила је ову одлуку као догађај и у земљи рекламирала као спасоносну појаву и за многе друге осуђенике. Тек онда је тадашњи режим осетио: колико за њега ствара тешкоће Вељков случај, ако се буде нашло да је Вељко неправедно осуђен. С тога је у очи самог претреса дошло по г верљиво наређење из Београда, да Вељко не сме бити ослобођен. И то наређење било је саопштено судијама на потпис, лично од самог окружног начелника. — Још сад јавите у Београд, одговорио је стари Лацковић, председник Књажевачког Суда, где је ова афера суђена због изузећа Суда Окр. Црноречког, да Вељко заиста неће бити ослобођен ако суд нађе да је крив. Али ако суд нађе да Вељко није био крив он ће бити ослобођен. Суд суди по закону и баш по том истом закону ја не смем да судим како се наређује него како закон каже. — То је и наш одговор, додали су један судија и као други судија један писар правник који су формирали колегијум, јер сем државног тужиоца другог судије није било. И после тродневног извиђања Суд је донео пресуду: Вељко је невин. Судије Окр. Судова, потом Апелациоиог и Касационог Суда тих деценија: пок. Паја Ђ. Јанковић, Светбзар Јанић, Стева Петко-

РАЗНО