Branič

Број 4. и 5.

„Б Р А Н И 4°

Страна 69

траже у људским слабостима тајну својих невоља! Злочинцу су част, слобода, живот, (1ез епјиех) улози наших борби. Затим, питања породична са њиховим многобројним и необично раздражљивим расправама : раздвајања од стола и постеље, прељуба, непризнавање, одрицање патернитета, збацивања са туторства, насилно одузимање детета од оца

или матере из разлога недостојаности, тестаменти са њиховим неизбежним последицама, крађе и уништавања истих, затим разне финансијске операције, упропашћење једних, одговорност других, ужас свију !" Ове пламене речи речитога Филатефа сасвим јасно илуструју узвишеност адвокатске професије и допуњују оно неколико мисли, напред изложених.

О ЧЕКУ И ЊЕГОВОМ ПОКРИЋУ ЉУБ. В. СТЕФДНОВИЋ АДВОКАТ (СВРШЕТАК)

II!. Да ли непостојање покрића чека у времену његове презентације на исплату сачињава само по себи кривично дело? Према концепцији већине савремених законодавстава непостојање покрића чека у времену његове презентације на исплату не представља кривично дело, сем у случају кад целокупна трансакција има све елементе којег кривичног дела. Зато готово сва законодавства и предвиђају, да сопственик чека има право регреса према издаваоцу чека, ако трасат одбије исплату. Али како је издавање чекова без покрића штетно по новчани саобраћај и вређа јавни интерес, јер је чек од неоцењивих услуга за економски саобраћај, то су законодавци предвидели и казнено-правне санкције у циљу боље и успешније заштите чековног промета, да се не би убило поверење у њега и умањила његова употреба. Законодавци су тим санкцијама прибегли само зато, што то налажу јавни интереси, интереси опште заједнице. Од ових кривичних дела која у чековном промету могу бити у питању, најчешће је дело преваре. Истина је, да сопственик чека у кривично-правном погледу има права регреса према трасанту чека у случају нехонорисања истог од стране трасата, као што је тачно и да сопственик чека сноси ризик, ако прими чек издан од лица које није солвентно или које, са ма ког разлога, дође у немогућност да одговара својим обавезама, или, најзад, ако прими неисправан, н. пр. фалсификован чек. Али и ако је то тачно, несумњиво је и то, да издавање чека без покрића, ако околности под којима је оно учињено сачињавају по кривичном закону све саставне елементе дела преваре, представља то преступно дело и повлачи за његовог извршиоца казнено-правне санкције. Само издање чека без покрића, од солвентних лица без

других кривичних елемената, не сачињава ни у једној земљи дело преваре, па се ни код нас, крај све непотпуности законодавства не би могло тако протумачити. Ваља истаћи типичност случајева, да у многим земљама моћне банке и финансијери, велики индустријалци и трговци, често издају чекове без покрића, немајући могућности, због својих многобројних послова, да имају свагда тачну евиденцију о својим депозитима код банака, на које повлаче чекове. И те банке исплаћују такве чекове из обзира према тим установама и пословним лицима. Ако би се и код таквих случајева повлачење чекова без провизије сматрало као кривично дело, онда би се дошло до нежељених последица у економском саобраћају. С тога су најновији закони о чековима диференцирали у свима појединостима питања о покрићу чека у вези са кривичном одговорношћу трасанта чека. И док су страна законодавства одговорила савременим потребама економскога саобраћаја нормирањем тих случајева, наше правосуђе, неоријентисано у њима, одступило је од тих усвојених савремених начела, доношењем одлука, које ни у колико не одговарају гледиштима модерних законодавстава. Да то илуструјемо, изнећемо један конкретан случај из нашега правосуђа. Један Првостепени Суд поводом оптужења директора једне банке, да је издао чек без покрића једном лицу, које је пристало на постдатирање тога чека вученог на Народну Банку, па на дан презентације банка није могла да му га исплати због инсолвентнссти, у чему је тужилац наилазио да је директор извршио дело преваре, — пустио је оптуженог испод суђења. Касациони Суд на жалбу заинтересованог лица поништио је решење Првостепеног Суда мотивишући своје решење овако: