Branič

Број 6.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 115

Р А 3 Л О 3 И : До унификадије закона Краљевства С. X. С. -у појединим судским областима важе за судове, сем малих измена, они закони, које су те области још од прије рата наследиле. Тако и на територији докле се простире надлежност Великог Суда у Подгорици судови суде и поступају по законима бивше Краљевине Црне Горе. Сваки акт суда, учи!њен на темељу закона које друге области, био би на закону неоснован, јер се закони разних судских области чешће пута у велико разликују. Законик о судском поступку у грађанским парницама за Црну Гору разликује се од грађанског судског поступка за Босну и Херцеговину, јер су по нашем грађанском судском поступку извршне власти по варошима општински судови, који послове извршења обављају једино на замолбу заинтересованог лица снабдевена за то прописном општинском таксом а не и на замолницу које власти, пошто општински судови живе од прихода сабраних од својих такса. У конкретном случају замољен је за извршење котарски суд у Сарајеву, и кад је већ овај по тамошњем поступку примио се улоге замолбеног суда, требало је од молитеља наплатити за овај суд општинску таксу и заједно са молбом за извршење послати нам, што котарски суд није учинио и зато овај суд није хтео ни приступити извршењу. И да је такса у корист овога суда наплаћена, ипак овај суд по прилежећој осуди не би могао пристуш-ти извршењу све дотле, док на њу и окружни суд у Никшићу не стави клаузулу запорку овршивости — чл. 220. и 221. грађанског судског поступка, пошто и судство и извршне власти у Црној Гори а на основу тих законских прописа сматрају пресуде других одласти ове Краљевине као пресуде иностраних судова." Ог. Риналдо Чулић адвокат

Предузеће грађевина трговачки је посао између подузетника и наручиоца посла само онда, ако је овај наручио грађевину поради своје трговине а не за своју личну потребу (Одл. IV. одел. К. С. од 2. септембра 1925. год. Бр. 6022.) „ГТогрешио је Првостепени Суд. када је тужбу тужиоца А. одбацио као ненадлежном суду поднету, сматрајући да је спор, који из уговора о подизању грађевине произлази, трговачке природе без обзира на карактер занимања уговорача и да је за то надлежан Трговачки Суд. Јер грађевински посао и ако је трговачке природе по тач. 7. § 17. зак. о о устрој. трг. суда није увек трговачке природе за обе уговорне стране већ само за оног уговорача. који се као грађевинар редовно занима грађевинарством и подизање грађевине. А за наручиоца грађевине сматраће се трговачким послом само онда, ако је грађевину поручио поради своје трговине, а у овом случају за туженог. Тужени у овом спору и ако је по занимању кожарски трговац, закључио је уговор о подизању грађевине као приватна личност за своју личну употребу, а не ради трговачких шпекулација, те за њега ово није трговачки посао. Стога се према њему у овом случају не могу применити прописи трговачког закона, као према трговцу, но само као према приватном лицу па зато је према § 27. грађ. пост. тај суд надлежан за суђење овог спора, у коме се тужени не јавља као трговац". Првостепени Суд усвојио је горње примедбе Касационог Суда и огласио се за надлежног за суђење предложенога му спора. Касациони Суд, по жалби туженога решењем од 3. фебруара 1926. Бр. 954 одобрио је одлуку Прв. Суда. 1 ) Добра С Петковић, адвокат Види протнвну одлуку II! одел. Касац. Суда од 2. фебр. 1925. год. Бр. 680 у Бр. 4. „Бранича" стр. 67 од 1926, год.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Правилник о издавању и визирању путних исправа за грађане Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, средио Жив. С. Девечерски. — Ова корисна и практична књижица, потребна, као што се у њеном предговору вели, не само полицијским властима и дипломатским представницима земље на страни, већ и свима приватним лицима, иза-

шла је из штампе и продаје се у свима већим књижарама. Овај правилник, допуњен и таксеним прописима протумачен, има ту практичну страну, да је његово прегледно излагање обухватило све што је важно и корисно за послове издавања и визирања путних исправа. Препоручујемо га топло нашим читаоцима. с.