Branič

Страна 102

„Б Р А Н И Ч"

Број 6.

од које стране оспори већ судски колегијум, те су са тога разлога незадовољне стране биле дужне, да у законом остављеном року тужбом траже поништај спорног тестамента". Касациони суд следећим примедбама од 21. априла 1926. год. Бр. 3583 поништио је пресуду Апелационог Суда, којом је била оснажена горња пресуда првостепеног суда: „Јер кад се из акта овога предмета види, да је тужилачка страна поднела тужбу код надлежног суда за поништај спорног тестамента 20. децембуа 1924. год. и да је иста подигнута према решењу неспорног судије од 10. јуна 1924. год. Бр. 3539. а тужилачка страна у свом незадовољству Бр. 26350. наводи, да је у одређеном року поднела тужбу. после извршности решења судије за неспорна дела, онда је Апелациони Суд био дужан да благовременост те тужбе оцени, с обзиром на чл. 59. уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти којим је измењен § 482. односно рока од 6 (шест) месеци за подизање тужбе од дана извршеног саопштења тестамента. Према томе новом закону пом. чл. 59. уредбе о убрзању рада укинута је одретба § 482. грађ. зак. и чл. 92. одељ. V. неспорних правила, која је наређивала рок од шест месеци за подизање тужбе од дана саопштења тестамента, тако да се после ових

измена тужба за поништај тестамеита има подићи у року који решењем одобри судија за неспорна дела, према пропису § 116. грађ. суд. пост. и чл. 92 неспорних правила, а по извршности тога решења. Последица ових измена је: 1.) Да је укинут рок од шест месеци § 482. грађ. зак. и чл. 92, одељ. V. неспорних правила, за подношење доказа тужбе суду, а место њега ступио је рок из чл. 92. неспорних правила чији почетак утврђује судија за неспорна дела. 2.) Тај се рок има рачунати по извршности решења судије за неоспорна дела, јер се раније не може знати ко ће бити јачи или слабији у праву, од чега ће зависити ко ће бити дужан водити парницу. Према изложеном нетачан је и на закону неоснован разлог у пресуди првостепеног суда, коју је пресуду одобрио Апелациони Суд, да је тужилачкој страни угашено право на тужбу с обзиром на пропис чл. 59. уредбе о убрзању рада код судских и иследних власти." Тиме је судска праксл на овом пољу добила један правилан пут и омогућава се законском наследнику да без страха сачека одлуку неспорног судије о упућивању слабије стране на парницу у случају неисправног тестамента.

ПРЕДЛОГ ЗАХОНА О АДВОКАТИМА У КРАЉЕВИНИ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА

У циљу отварања анкете на израђени предлог закона о адвокатима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, одазивамо се жељи многобројних наишх другова из унутрашњости и објављујемо текст тога предлога. Очекујући примедбе на тај предлог од наших другова из унутрашњости, Уредништво их моли да му те примедбе у што I. ОДЕЉАК Стицање адвокатуре § 1. Адвокатура се стиче уписом у именик адвоката. § 2. У именик адвокати може бити уписан само онај, који докаже следеће услове: а) да је држављанин Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца без разлике пола; б) да је правно способан ; в) да је свртио правне науке и положио прописане испите у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, или на страни; г) да је по свршеним правним наукама и

краћем року доставе, како би нарочито изабрани Одбор нашег Удружења могао да их проучи и среди. Одмах по објави текста горњег законског предлога, Уредништво ће у „Бранич"-у објавитш примедбе које је нашем Удружењу доставило Друштво Одвјетника у Хрватској и Славонији, као и примедбе нашег Удружења, достављене Министарству Правде. положеним испитима провео у пракси на начин и за време, како је то овим Законом прописано; и д) да је положио адвокатски испит. § 3. Могу ступити у адвокитски ред без вежбе (праксе) прогшсане овим законом, и без адвокатског испита: судије среских, окружних и трговачких судова, секретари виших судова са положеним судијским испитом, који су у том звању служили или служе најмање 10 година : државни правобраниоци, који имају 12 година указне службе; ванредни професори права на Универзитету, који имају шест година професорске службе,