Branič

Страна 126

„Б Р А Н И Ч"

Број 7. и 8.

о томе паласудска одлука ; на против, §.21. Стец. Пост. каже: „Суд ће одмах, како је решио да стецишту има места, проглас о томе издати и обнародовати га". Дакле, отварању стечаја претходи судска оцена питања о умесности стечаја, па кад је ово питање решено у позитивном смислу, онда суд приступа самој радњи отварања стечаја: издаје о томе проглас и обнародује га. Даље, § 22. Ст. Пост. прописује начин обнародовања и облик огласа и нарочито наглашава, да је обнародовање свршено за житеље у месту суда оног дана, кад је проглас прикован у вароши, а за све остале, кад је први пут у званичне новине стављен. Из контекста ових законских прописа (§§ 21. и 22. Ст. Пост.) очигледно је, да закон сматра, да је стечај отворен тек онда, када је свршено његово обнародовање. Овотим пре што стечај дубоко засеца у економску сферу појединаца, он тангира безброј разноликих интереса и има веома озбиљне последице како за личност и имовину презадуженог, тако и за све његове повериоце. Доследно овоме закон увек везује почетак дејства стечаја за моменат свршеног његовог обнародовања ; доказ томе јесте: а) пропис § 25. Стец. Пост. који изрично вели : „Сви после издатог и обнародованог прогласа са пропалицом закључени уговори ... немају силе ни важности"; б) пропис § 625. Грађ. Зак., који за исти моменат обнародовања прогласа везује престанак свих издатих од стране презадуженог пуномоћија; в) сам факт постојања §21. Ст. Пост. и текст другог става § 22. Ст. Пост. о томе, када се обнародовање има сматрати за свршено, јер иначе оба би та законска прописа била лишена смисла, док, напротив, важност, коју закон придаје моменту обнародовања прогласа, потпуно постаје и логична и појмљива ако се узме, да је тек с овим моментом свршено и само отварање стечаја. Осим тога § 25. Зак, о Стец. Пост. пружа и један директан доказ тога, да се отварање стечаја завршава тек с обнародовањем прогласа, т. ј. да је радња отварања стечаја једна комплексна радња. И доиста, овај параграф почиње са ставом: „ после издатог и обнародованог прогласа са пропалицом закључени уговори ... немају силе ни важности", а одмах затим долази став; „Према онима, које би своје имање пре отвореног сшецишта на друге пренели итд." — из чега се јасно закључује, да је у смислу закона стечај отворен тек онда, када је проглас о томе издат и обнародован. На основу свега изложеног јасно је, да се отварање стечаја не састоји у доношењу

судске о томе одлуке, већ у издавању и сбнародовању прогласа о стецишту. Дакле, моменат каца је стечај у смислу наступања његових последица отворен по закону се поклапа с моментом свршеног обнародовања стецишног прогласа и тек од овога момента отворени стечај производи своје дејство. Сам, пзк, тај моменат одређује се према другом ставу § 22. Ст. Пост. различито за разна географска места. С једне стране стоји место, где се стечајни суд налази — овде је стечај отворен оног дана, када је проглас у вароши прикован, с друге стране у свима осталим местима изван места стецишног суда стечај је отворен оног дана, када је проглас први путу „Службеним Новинама" оштампан. Према овоме решаваће се и горе истакнута питања о дејству пописа ствари презадуженикових по извршној судској пресуди или поравнању. Ако је попис извршен у месту стечајног суда на сам дан, када је проглас у вароши прикован, али пре тога прикивања (упор. § 24. Ст. Пост., који доказује, да се у стечају води у неким изузетним случајевима рачуна и о часу судске радње код отварања стечаја), или изван месга стечајног суда до на сам дан, када је проглас први пут у „Службеним Новинама" оштампан (с обзиром на то, да дотични број новина тек тога дана може да доспе у руке извршне власти) — то је овај попис пуноважан, пописане ствари имају се независно од стечаја продати и поверилац само за евентуално неподмирени део тражбине улази у стечајну масу; доцније, пак, од горњега момента извршени попис нема никаквог дејства, пописане ствари уносе се у масу, а поверилац постаје обични стецишни поверилац. Овако има да се предња нејасност § 28. Ст. Пост. тим пре тумачи, што чим се у § 25. Ст. Пост. речи „пре отвореног стецишта" разумеју, као што смо то горе видели, у смислу „Пре издатог и обнародованог прогласа", то се и у § 28. Ст. Пост. (га!Јо 1е§1з) јесте у томе, да се с једне стране по могућности скрати стечајна процедура, а с друге стране, да се олакшају последице стечаја бар једном делу повериоца, ако се то може постићи без штете по интересе осталих повериоца. Стечајна, пак, маса нити што год добија, нити губи, ако се пописане по извршној судској пресуди пре отварања стечаја ствари ипак у масу унесу па ту чекају да се продаду до уновчавања масе: ако што год после продаје таквих ствари претекне и после измирења повериоца — вишак ће припасти маси, а ако, напротив, недостане,