Branič

Врој 1. и 8.

,6 Р А Н И Ч'

СтраДа 125

реска. У свима тим ресорима потреба заступања грађана пред односним властима исто је толико јака, као и у пореском. Следствено, исти би се разлози могли евоцирати у корист завођења нових заступника и у тим другим гранама наше државне администрације. Ако би се то усвојило, адвокатски ред, предвиђен законом са условима велике одговорности за рад и многих обавеза према држави, постао би илузоран и замењен великим бројем нових редова. Од колике би штете то било по административно уређење саме државе, излишно је нарочито истицати. Она би била преплављека разним правозаступничким редовима, што би грађанство потпуно дезоријентисало и за велики низ година створило хаос на штету јавних интереса. Једна веома озбиљна и врло штетна страна

ове пројектоване законске новине је и та, што израђени предлог не предвиђа ни кривичну, ни материјалну, ни моралну одговорност финансијско-правних заступника. Чл. 115. предлога закона о непосредним порезама предвиђа истина њихова права, али не предвиђа никакве њихове дужности. Бе:* одговорности за свој рад, ти би заступници били без скрупула у обављању својих функција, тако да би народ изгубио веру не само у адвокатски ред, већ и у само правосуђе. Већ сам тај недостатак јасно истиче сву штетност те нове законске институције. Њеном установом онемогућено би било уздизање нашег адвокатског реда на ону достојну висину, на којој је он у свима културним земљама. На Влади и Народној Скупштини лежи дужност, да се ова штетна новина не озакони.

ЈЕДНА НЕЈАСНОСТ У § 28. ЗАК. О СТЕЦИШНОМ ПОСТУПАЊУ Д-р АРСЕН М. ЧУБИНСКИ АДВОКАТ

У другој половини првог става § 28. Стец. Пост. регулише се положај оних повериоца стецишног дужника, које је стечај затекао са извршним судским пресудама, односно поравнањима поднетим извршној власти за наплату њихових тражбина на извршење. Овде су могуће у опште следеће четири комбинације : а) ствари дужникове још нису узете у попис, б) попис је извршен раније од дана отварања стечаја, в) попис је извршен на сам дан отварања стечаја, и г) попис је извршен после тога дана. У закону, међутим, потпуно јасно регуласана је само прва од ових комбинација — поверилац долази са својом тражбином у масу, док, што се трију осталих комбинација тиче, речено је само толико, да ће се пресуда извршити у колико се то може из пописатих ствари, ако су ове „већ до отвореног стецишта и пописане биле". Према томе, јасно је, да, ако је попис датиран календарским датумом ранијим од дана отварања стечаја, те пописане ствари продају се за намирење повериоца за чији су рачун пописане независно од стечајне масе, док није јасно, шта ће бити у тим случајевима, када је попис извршен на сам дан отварања стечаја или и после овога

дана; није јасно, да ли такве ствари улазе у стечајну масу, а попис је ирелевантан, или, пак, и оне остају изван дејства стечаја, те се извршење пресуде има наставити. Стилизација § 28. Ст. Пост., а нарочито речи: „до отвореног стецишта" показују јасно, да је законодавац хтео везати значај пописа за моменат отварања стецишта; попис, који је до овога момента извршен, пуноважан је, док, на против, попис, који би био после овог момента извршен, нема никакве правне важности. Према томе и одговор на горња питања имплицитно је садржан у одговору на питање у којем се моменту има сматрати, да је стечај отворен. Ово, пак, питање није тако просто у својој суштини, како то на први поглед изгледа. Отварање стечаја према изричном наређењу § 21. Стец. Пост. јесте једна комплексна судска радња, која се састоји у издавању прогласа о отварању стечаја и у обнародовању тога прогласа. Овај комплексни карактер акта отварања стечаја јесте један од најважнијих момената у целој стечајној процедури, те ми морамо да то што јасније докажемо и нарочито подвучемо. Пре свега, нигде у закону није наведено, да је стечај отворен онога момента, када је 2