Branič

Број 7. и 8.

,Б Р А Н И Ч'

Страна 139

допуштају више контролу њиховог понашања ! Доносе вам сасвим топао живот! Могу се у толико боље посматрати у колико они на себе више обраћају пажњу. Потпуно предати својој ствари, не обраћају пажњу на облик којим изражавају своје осећаје или своје страсти! Шта више, они се поверавају, и зато су у праву, професионалној тајни, знају добро да ништа од онога што буде речено између четири зида адвокатске канцеларије никада неће прећи њена испуњена дупла врата! Сигурност чувања тајни, зар није већ половина поверења ? Такође, као што физичка стидљивост улази у кабинет лекара, тако исто и морална нагост налази се обично у адвокатској канцеларији. Овај прима готово свакодневно, личности за чије постојање пре тога није знао, и које му поверавају ствари о извесним тајним драмама сопственог живота које су још непознате самој њиховој фамилији. Жене, које први пут виђа и које ту често долазе и без знања њихове наЈближе околине, одмах му поверавају, као исповеднику, страшне тајне чије признање још никако није прешло преко њихових усана. Оне су, докле су биле у чекаоници са другим клијентима, сачувале своје држање и знале да сачувају своје тајанствено лице, и поред тешке тајне која их нагриза. Али чим уђу у адвокатов кабинет, тек што се врата за њима затворе, као да су неспособне да се уздрже више ни за тренутак, нагло се сруше у сузама, са лицем у рукама и испрекиданим гласом од ропца, настављају излагања болних страна њихове мистериозне невоље. Оне богораде за савет. хтеле би да сазнају своја права, да сазнају шта могу очекивати од овог закона, кога људи граде, и који је према њима каткад тако груб. Оне долазе себи, са оном чудном снагом душе и прикривања својственом њином полу, тек кад треба напустити ово скровиште њихове тајне и не дају да остане ма шта, одмах, по повратку, од оне кратковремене слабости које су себи допустиле да би мало умириле своје врло нежне нерве. Књижевник, који тражи предмете, ту би нашао обилну жетву проживелих и дирљивих докумената, јер би ту могао да посматра, у свој њеној оштрини, реакцију човечје душе кад је у кризи. Љубитељ психологије пробавио би читаве часове према којима би му најстварније сцене позоришта изгледале чудновато досадне и безбојне.

Али адвокат, у таквом случају, нема жељу ни слободно време да буде љубитељ тога. Недостаје му време да се заустави и посматра психолошке доказе и цени њихову важност. Јер у пеку руку њиме господари једна друга природа и чини да гледа ствари под нарочитим углом: са професионалног гледишта. Оно само намеће се његовом духу и спречава га, делимично, да гледа остало. Кроз све ове експлозије бола, мржње или страсти, чији је сведок, он има у виду, по навици, само „судски случај." Испитује изглед на успех ствари одмах чим треба да је почне, присећа се судских одлука за сличне случајеве, формулише, у себи, концепт тужбе коју треба подићи или закључке које треба донети. Као лекар који, кад му је болест пред очима, тражи да одреди дијагнозу, адвокат, у повереним тајнама, брине се најпре о правној страни коју отуда може извући. Он уноси све у одбрану интереса која му је поверена. Он преводи на судски језик, у циљу успеха поверене му ствари, јадиковања болне човечности која дира његово ухо и често, мада не даје да се примети, узбуђује њс-гово милосрђе. Ето због чега адвокатски позив нема, у ствари, са књижевношћу, толико сличности ни додирних тачака, као што се то мисли и као што се обично понавља. Будући да је циљ који се има постићи сасвим различит, адвокат и књижевник не могу посматрати исте ствари на исти начин. Један тражи искључиво интерес свога клијента и труди се да буде само њему од користи, у форми дозвољеној у правосуђу и по правилима адвокатског реда. Други се труди да створи лепоту и служи се само маштом и надахнућем. Замислите да исти психолошки случај буде наизменично од једног и другог. Роман који би из тога произашао битно би се разликовао од одбране. Не треба никако речи да овај не може достићи лепоту као онај, али то се може десити извесно и ако се тиме не тежи и то различитим средствима, којима је адвокат само имао у виду корист парничара. Појединости које су допринеле успеху романа неће можда бити поменуте у одбрани, јер има случајева где интерес клијенга тражи да, у извесним стварима, адвокат уме да ћути, мада тим ћутањем треба да изгуби лично осигуран успех. Романсијер, шта више, може да употреби