Branič

Страна 140

„6 Р А Н И Ч'

Број 7. и 8.

сваки онај стил који би по његовом мишљењу допринео да његово дело буде оригиналније и јаче. Међутим адвокат мора да избегава у одбрани врло збијен и строго научни стил, згодан за писање, али који није лако разумети при слушању. Мора да се задовољи (интерес клијента то тражи) јасним стилом, тачним, удешеним и саобразним ономе што су лица у суду навикла да слушају. Његова једина елеганција је чистота језика, богаство израза, финоћа и способност мишљења. После свега, зар је то горе од стила неких младих књижевника чије прекомерно тражење чини да буду неразумљиви и чија нејасност, врло често, открива ништавило мисли ? Романсијер, једном речи, зависи само од себе, слуша само своје надахнуће, има у виду једино успех свога дела, тражи искључиво допадање и одобравање читалаца, док адвокат никако ту слободу нема. Везан прописима свога реда, он је још спутан и потребама одбране парничара. Тражи само интерес клијента, подвргава се судском стилу и обичајима, и никако се не труди да омађија публику која слуша, већ једино да убеди судије који суде ствари његових клијената. Због тога, прави аргуменат вреди више од једне духовите мисли. Естетска страна одбране уступа место правној и стручној страни, и адвокат никако несме да изгуби из вида, да он није ту да блиста, већ да убеди. Уосталом природно је да се он навикне да све посматра под овим углом и да критеријум корисности, пре свега, буде тај који ће га водити. Уметност долази на друго место и само у колико не шкоди одбрани. Он никада не тежи, у одбрани, да створи уметничко дело, али га то не спречава да у томе често успе. ❖ Због тога је његово нестрпљење велико кад помисли на све изгубљено време некорисним брбљањем конфузних и многоглагољивих клијената, који су се задржали у његовом кабинету. Неки хумориста жалио је што не постоји за ове механска столица, која се покреће сатном конструкцијом, и аутоматски избацује на врата досадног посетиоца, по истеку пет минута. Нзегов сат на писаћем столу показује му да има само време за ручак, ако мисли да стигне на време кад се врши прозивка парнице.

Јер суђења, и ако су већ неколико година у закашњењу, почињу поред свега још у један сат кад већина Парижана, а нарочито Парижанке журе својим кућама на ручак. Једна од неугодности адвокатског живота је и обавеза да руча сам, на брзу руку, у десет и по часова или једанаест часова мање четврт, сваког јутра. Једва ако има толико времена, пошто последњег клијента испрати, да набаца за четврт сата свој скромни обед, мислећи само на парницу коју има да заступа, кад већ треба да пође у суд. Они који станују далеко од суда и који иду колима, знају добро да, као да је то нарочито, баш кад се највише журе, бела палица једног органа безбедности осуђује их на досадно и очајно чекање. Саобраћај је постао немогућ од када је уређен. У адвокатској гардероби, где налази своју професионалну одећу, адвокат налази своје колеге који се такође журно облаче да трче на један, а често и више истовремених прозива, на све стране огромне судске дворане. Обично налази под својом одећом велики свежањ преписке, било од људи који му незнају тачну адресу и пишу на суд, било од разних авуе и колега који му заказују хитан састанак ради споразума о заједничким пословима. Нема ни времена да ту преписку отвори. Бациће летимичан поглед мало доцније, у заседању, где се његова парница извиђа, очекујући ред да говори. Затим одбрана ће га држати у акцији један део дана, са свима подобнима упућеним на тај говорнички напор. Често се може видети да адвокат пледира истога дана пред различитим правосуђем. Тек што је завршио пледирање код нижег или вишег суда, треба на брзу руку да напусти судску дворану, са професионалном одећом савијеном у малој путничкој торби, да иде и пледира пред војним судом, или у некој удаљеној париској општини пред избраним судом или мировним судијом. Често само преко пута, на другу страну булевара, иде у трговачки суд, било подземним пролазом или прелазећи булевар праћен подругљивим погледима пролазника. Али, ма које место било где има да пледира, било да иде или остане у суду, у једном одељењу, замор је исти. Умни напон, нервно трошење и физичка снага потребна за одбрану која се даје одмах по устајању са стола, и у поквареној атмосфери и прегрејаним судским заседањима, троше снагу и здравље адвоката јаче него што то могу