Branič

Врој 7. и 8.

.БРАНИ Ч"

Страна 121

лице са територије Србије, које би хтело да извесне хартије на доносиода поништи суд-' ским путем, обрати коме са територије нових покрајина да он изиште поништај тих хартија. Једну радњу дакле коју законодавац и Касациони Суд са територије Србије сматрају као штетну по опште и приватне интересе, могуће је предузети на територији нових покрајина. Извршне пресуде судова са нових територија које су достављане Дирекцији Дугова (у случају поништаја државних обвезница) на извршење и издавање нових хартија, остале су неизвршене само стога, што код нас још ни данас у главноме није могуће одлуке судова једне покрајине извршивати у другој покрајини, која их сматра као пресуде иностраних судова, — појава о којој је и у овоме часопису доста писано, 1 ) и која тражи хитно правилно решење. Када једном буде дефинитивно регулисано ово питање, биће могуће да се у наведеном примеру с хартијама на доносиоца, прописи нових покрајина примењују не само на случајеве који би се стварно десили у тим покрајинама већ и на случајеве из крајева у !) В. на пр. чланке Др. Риналда Чулића : Аномалије у нашем егзекутивном законодавству. Бранич, априлмај 1926, и: Један типичан случај неизвршења судске одлуке. Бранич, јуни 1926.

којима важе српски закони. Тако би један гори закон — посматран са становишта српског законодавства и правосуђа, потиснуо у примени бољи закон. Сличних примера могло би се још наводити, и из њих се да извести ово. Кад постоје два закона који се могу применити на један случај, и од којих је један неминовно мање добар од другог с обзиром на прилике у којима они важе, тада најчешће постоји тенденција да гори закон потисне бољи из примене. Ова појава подсећа на Грешемов закон по коме рђав новац потискује из саобраћаја добар. Сасвим је појмљиво да појединци траже начина да од два разна закона примене на овај случај онај који је за њих повољнији, макар он био и гори с обзиром на опште интересе. Овакав поступак не може се сматрати недопуштеним и лако је увидети да се разликује од обилажења закона (т {гапсЗет 1е§1б) премда му се кадкад може врло приближити. Није потребно доказивати да овоме штетном стању ствари узајамном потискивању закона које доводи до једне врсте често штетног — фактичког изједначавања законодавства, треба што пре учинити крај, извођењем изједначавања законодавства какво је уставотворац замислио.

ПРОЈЕКАТ ЗАКОНА О ОПШТИНАМА Др. ДАНИЛО Ј. ДАНИЋ СЕКРЕТАР КАСАЦИОНОГ СУДА

Закон о општинма јесте један од оних закона, који има да буде унифициран за целу земљу, пошто смо после уједињења, 1. децембра 1918. године, затекли и наследили разна општинска законодавства на територији наше данашње Државе. Може се с правом рећи, да у погледу општинског уређења постоје највеће разлике.између разних покрајина, те је зато проблем унификације општинског законодааства један од првих, који треба да добије своје дефинитивно решење. Званичан пројекат Закона о општинама још не постоји, пошто још није добио дефинитивну редакцију, нити прошао кроз Министарски Савет, да би као такав могао бити упућен Законодавном телу на решавање. Али постоји један пројекат израђен у Министарству Унутрашњих Дела, који има тек да добије дефинитивну редакцију, и ми ћемо за сада о том Пројекту и говорити, остављајући за доцније претрес дефинитивног Про-

јекта. Пројект је подељен по материји овако: 1) Опште одредбе; II) Чланови и становници општине; III) 0Р гани зација општине; IV) Делокруг општина: V) Надлежност општинских органа; VI) Општински службеници; VII) Општинско господарство; VIII) Организација месног збора, надзор државне власти, правна средства и најзад прелазна наређења. Према уставним одредбама (чл. 69), организација општина почива на самоуправном изборном начелу. Будући везан Уставом, пројекат је ово начело доследно спровео. Но како не постоје друге ближе одредбе о организацији, надлежности и уређењу општина, то су на тај начин остављене одрешене руке законодавној власти, да сва та питања регулише по своме нахођењу, и редактори пројекта држали су се овога што није у корист општина. Пре свега што пада у очи то је, што пројекат дозвољава да општине могу поред чисто комуналних задатака, имати