Branič

Страна 122

„Б Р А Н И Ч"

Број 7. и 8.

и један пренесени делокруг државних послова. По чл. 89. Пројекта, општина је дужна сарађивати у месним пословима државне управе према постојећим прописима и налозима државне власти, и како није специјално одређен тај пренесени делокруг, општини се могу дати и такви државни послови, да исти могу далеко да превазиђу комуналне задатке, који су у ствари једини и искључиви посао општине. На тај начин општина постаје један орган државне власти на штету њеног главног и властитог задатка, комуналних интереса. Затим, једна видна мана пројекта јесте, што је остављен велики надзор државној власти над општинама тако, да у вршењу својих комуналнах задатака општина може у свако доба бити спутавана од стране државних органа. Ово нарочито треба подвући и напоменути с тога, што под партијским владама парламентарног режима, увек ће бити могуће владиној већини да опозиционим општинама смета у њиховом раду. Пројекат је пун таквих одредаба. Тако, да поменемо само неке од њих. По чл. 69, Велики Жупан одобрава пословни ред општинског одбора. Срески поглавар има право да присуствује седницама општинског одбора члан 144. Пројекта. Затим, по чл. 145. по коме надзорна власт може у свако доба прегледати рад општинског одбора и општинске управе. По чл. 151. надзорна власт може разрешити од дужности председника и целу општинску управу у случајевима предвиђеним у томе члану и т. д. По нашем мишљењу овај је надзор државне власти сувише обиман, те би га зато требало у многоме смањити. Надзор над општинама од стране државне власти мора постојати, већ по томе што то захтева само јединство управе и веза између општине и државе, али тај надзор треба рационално извести и онолико кслико је он неизбежно потребан и поверити га пре управним судовима а не активној администрацији, која је мање више склона на јачи притисак, што је већ и досадањим искуством утврђено, о чему ћемо другом приликом опширније писати. Што се тиче организације општинских органа, пројекат је одговорио своме задатку. Општински одбор и општинска управа као једини општински органи јесу модерне институације којима се изводи целокупна комунална политика. Њима је остављен по замисли пројекта само комунални интерес без икакве судске и какве шире административне надлежности, као што је то до сада било бар у предратној Србији. Са те стране пројекат чини један несумњив напредак према

досадањем стању ствари. Исто тако и одредбе о општинским службеницима и општин. финансијама представљају једну добру новину, која ће бити само од користи по развој и обављање општинских послова. Општински службеници добијају свој статут сличан статуту државних чиновника, те ће тако као боље награђени и боље обезбеђени моћи поклонити више пажње општинској администрацији. Тако ће сестворити један комунални административни кадар, кога до сада нисмо имали. Истина што се тиче општинских финансија, њих би требало ставити пре под надзор обласног одбора или обласне скупштине, дакле под надзор једпог вишег обласног самоуправног тела, а не под надзор државне централне власти, која је далеко од разумевања комуналних интереса а консервативнија у финансирању. Општи закључак који се да извести из одредаба овога Пројекта јесте овај: Пројекат закона о општинама учинио је једну основну погрешку, што је општину схватио више административно-политички а много мање комунално. Међутим наше општине, бар што се тиче општина у предратној Србији, а великим делом и у осталим крајевима наше данашње државе, јесу баш патиле од тога што нису биле способне да остваре своје комуналне интересе, једном речју, оне нису знале за муниципалитет. Дакле такве општине, како их овај пројекат замишља, неће бити у могућности да правилно развијају своје локалне интересе. Општинска самоуправа такође није иотпуно изведена овим пројектом. У место демократског принципа какав постоји у Швајцарској и Енглеској, пројекат је у ствари спровео један консервативни принцип, принцип административног туторства. Зато се може рећи, да општинска сакоуправа овим Пројектом није много добила. Исто као и закон о општој управи и закон о обласној и среској самоуправи, тако и овај не изводи потпуну самоуправу, већ делимично, стварајући широко поље државној власти да администрира и област и општину на крају крајева како она хоће. У пројекту се каже, сходно уставним наређењима, да ће се о управи и самоуправи градова донети посебан закон. Ако закон о управи и самоуправи градова, буде израђен на истим начелима као и авај, не можемо се надати јачем развитку градова, што је прека потреба наше државе, а с тиме у вези и јачању урбанског становништва, које у културном и националном погледу представља најсолиднији темељ сваке државе.