Branič

Број 11.

,Б Р А Н И Ч"

Страна 201

Одбор може адвокате опомињати и упућивати на правилно вршење позива. Суспендовање од дужности Одбора Адвокатских Комора као и распуштање тих Одбора и Адвокатских Комора због невршења законских дужности Министар Правде вршиће по предлогу Савеза Адвокатских Комора. Али ако би Министар Правде био побуђен да то сам учини, дужан ће бити пре та^ве одлуке тражити мишљење опште седниде Касационог Суда о појављеном случају и по добивеној сагласности Касационог Суда донети одлуку о суспендовању или распуштању. У таквим случајевима ће Министар једновремено са суспендовањем или распуштањем наредити избор новог одбора у року од петнаест дана и именовати повереника који ће обављати текуће административне послове док их не предузме нови Одбор". А<1 § 50. — Други одељак овог §-а треба проширити тиме да Одбор има да извиђа и казни за мање грешке по дисциплинској уредби. То је у интересу правилнијег расправљана мањих грешака. Тај би одељак следствено гласгш овако: „Мање грешке или немарности у вршењу дужности као и ситније повреде угледа сталежа извиђа и казни Адвокатска Комора по уредби и дисциплини за адвокате, коју ће израдити Савез Адвокатских Комора а потврдити Министар Правде. Дисциплинске

Суд треба увек решењем да расправља појављена питања о одбачзју тужбе или о томе да се застане са расправом спора услед обелодањеног кривичног дела. Против таквих решења Првостепеног Суда има места жалби на Касациони Суд. (Начелна одлука опште седнице, од 13. октобра 1926. год. Бр. 8638). Господин Министар Правде, актом својим од 4. октобра 1926. г. Бр. 17711, представио је Касационом Суду, даму је пиротски првостепени суд доставио следеће: 1.) Да је по спору Јована Игњатовића, противу Танасија Игњатовића, због редукције тестамента, на рочишту тужени Танасије захтевао да се тужба тужиоца Јована одбаци као неуредна по томе, што је тужи-

кривице адвоката расправља и пресуђује Дисциплинско Веће Адвокатске Коморе". Ас1. §. 51., 52., 53., 54, 55., 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90, 91, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 109, 110, 111, 112, 113, 114, 115, 116. и 117. — Све ове одредбе којима се прописује поступак за расправљање дисциплинских кривица адвоката имале би отпасти, ношто би оне биле обухваћене диспиплинском уредбом, у коју би ушао боље разрађен цео овај материјал, иначе недовољно систематисан овим прописима основе закона. Разлози који категорички налажу да се тај материјал среди и обухвати једном дисциплинском уредбом, израђеном уз сарадњу Савеза Адвокатских Комора, ови су: 1) Што се по правилу дисциплинске кривице предвиђају у специјалним уредбама и на основу њих расправљају од специјалних судова, као. што би овде био случај са Дисциплинским Већем Адвокатске Коморе. И 2) Што су уредбе по својој природи подложније изменама него закони, те се према томе могу лакше прилагођавати приликама и мењати с обзиром не мењање потреба адвокатског сталежа и на дух времена. (Наставиће се)

лац на ( рочишту, тобож, основ тужбе изменио. По том захтеву Суд је донео решење који је туженога одбио од овог тражења као неумесног, а да се са извиђањем и суђењем истог спора продужи кад решење судско постане извршно. Ово решење прв. суда одобрило је 11 Одељење Касационог Суда решењем Бр. 10729. У истом таквом случају, а по спору Сотира Ристића, противу Ђорђа Видановића, због повраћаја имања, кад је тужена страна тражила да се тужба тужиоца одбаци као неуредна, зато што је, тобож, са два основа. — суд је такође решењем својим одбио од тражења тужену страну, као од тражења неумесног. На то решење тужена страна изјавила је жалбу Касационом Суду. Но овај, одлуком свога III Одељења Бр. 1046 није хтео да расматра то решење, налазећи да тај случај Суд треба наредбом

СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА