Branič

Страна 202

.БРАНИЧ

Број 11.

да расправи на самом рочишту, да се тужени на то може жалити уз главну ствар, и да то решење не подлежи расматрању Касационог Суда, јер Суд вели, има по § 160. грађ. пост. доносити засебно решење само онда, ако би нашао да тужба има два основа, и исту као неуредну одбаци; — дакле за два истоветна случаја постоје две различне одлуке Касационог Суда; и 2) Овај Суд по спору Аксентија Живковика противу стец. масе Видена Цветковића и Видена Николића, због иставе — исписа имања из стец. масе именованог Видена, донео је своје решење: да се са извиђањем означене парнице застане и отпочне кривично извиђање противу туженога Видена Цветковића и др., због дела преваре, а кад решење извршним постане да се акта предаду иследном судији у рад као надлежном, јер се дело пред судом обелоданило. Ово решење одобрио је Касациони Суд у свом II. одељењу одлуком Бр. 1144. У истом таквом случају, где је иста тужена страна, а где је само друго лице тужилац, због иставе — исписа имања из стец. масе Видена Николића, Суд овај донео је исту одлуку. Али Касациони Суд одлуком свога III. одељења Бр. 1015, нашао је да то решење не подлежи расматрању Касац. Суда, јер је вели, Суд овај требао наредбом да застане са извиђањем спора, и да акта преда иследном судији у рад, пошто се тиме не одлаже парница § 110. у в. § 100. грађ. пост., „већ се само зауставља извиђање, док се извиђање појављеног дета не оконча, за које није надлежан суд, који парницу извиђа и суди". Дакле и овде је Касациони Суд за једну ксту ствар две разне одлуке донео. Износећи ово, Пиротски Првостепени Суд, да би знао како ће се у будуђе управљати, моли г. Министра Правде да се на основу тач. 1. § 16. Зак. о Устрој. Касац. Суда, изиште Начелна Одлука Касационог Суда о томе: А) да ли треба по § 96. у в. § 303. и тач. 3. § 304. грађ. пост. решењем- одбити тужену страну кад на рочишту захтева, или остане при захтеву истакнутом у одговору на тужбу, да се тужба као неуредна одбаци, што по схватању тужене стране има два основа, или што је основ тужбе на рочишту измењен, а Првостепени Суд сматра да је тај захтев неумесан; или пак, у појављеном случају суд треба само на рочишној белешци да констатује, да је тај захтев тужене сгране неуместан, и да одмах продужи даље извиђање спора, а да парничним странама не издаје решење о томе, већ да поново тај захтев у пресуди, при расправи гдавне ствари, претходно расправи, како би

тужени могао уз главну ствар да изјави незадовољство или жалбу Вишем Суду, кад на пресуду изјави незадовољство или жалбу, што му тај захтев није уважен, пошто се решење мора претходно донети по § 96. и § 160. грађ. пост., кад се захтев тужене стране о одбачају тужбе од стране суда уважава; Б) Треба ли Првостеп. Суд по § 174. у в. § 303. и тач. 3. § 304. грађ. пост. да доноси особено решење , и исто парничарима издаје кад неко од њих захтева да се противу другога парничара и његовог саучесника, ако га има по обелодањеном кривичном делу, отпочне кривично ислеђење, а са расправом спора застане зато што се према нахођењу парничара који је тај захтев истакао, обелодањује кривично дело, од чијег пресуђења зависи сама расправа дотичног грађанског спора, па било да суд сматра да је тај захтев умесан или не; или пак суд треба, ако је тај захтев неумесан, да то констатује на рочишној белешци и продужи даље извиђање спора, а да ту ствар поново цени уз главну ствар кад суд пресуду изрече, како би дотични парничар, који је тај.захтев истакао, могао да изјави незадовољство или жалбу уз главну ствар, кад на пресуду изјави незадовољство или жалбу што му тај захтев није уважен; или, ако суд нађе да је тај захтев умесан, да наредбом престане са извиђањем спора и акта пошаље иследном судији на даљи рад, а о томе да парничарима не издаје решење? и в) Ако Касациони Суд нађе да се случајеви под 1) и 2) треба решењем да расправљају, онда да ли се на таква решења могу изјављивати жалбе Касационом Суду од интересованих лица, или не?" Достављајући предње, Г. Министар Правде молио је Касациони Суд да оцени да ли има разлога доношењу Начелне Одлуке по истакнутом питању, и, ако има, да му своју одлуку достави. Касаииони Суд, сматрајући да има разлог? за доношење Начелне Одлуке, расмотрио је истакнуто питање и односне законске прописе, па је нашао: Да предње случајеве, изложене под А) и Б), првостепени суд треба увек — и кад нађе да је захтев парникара уместан; или обратно — да расправља својим решењем, а не „наредбом", пошто су то споредна питања истакнута у парници, од важности за главну ствар, а по § 304. у в. тач. 3. § 304. грађ. пост., о сваком таквом захтеву парничара, који преставља споредно питање од важности за расправу главне ствари, као што је одбачај тужбе или вођење кривичне истраге,