Branič

Страна 224

„Б Р А Н И Ч«

Број 11

и велики утицај у јавноме животу државе, као што је то случај у западним земљама Еаропе, само ако он буде био на достојној висини свога позива. А он ће бити на завидној висини само тада, ако су му поред тачно прописаних дужности законом зајемчена и његова права, Измене пројекта закона о адвокатима, које је предложила земаљска конференција адвоката Делегати Удружења Јавних Правозаступника у Бсограду, Друштва Одвјетника у Загребу, Одвјетничког Одбора у Осијеку и Адвокатске Коморе у Љубљани и Сарајеву на заједничким седницама одржаним у Београду расмотрили су предлог закона о адвокатима, који је поднет Народној Скупштини, па су се сагласили да треба у истоме учинити следеће измене: § 2. тачка б. треба да гласи: „да је способан за правне радове". § 3. треба да у целини гласи овако : „Могу , ступити у адвокатски ред без адвокатског испита али по довршеној двогодишњој вежби код адвоката: судије среских, окружних и трговачких судова, секретари виших судова са положеним судијским испитом, који су у том звању служили или служе најмање 10 година; државни правобраниоци који имају 12 година указне службе; ванредни професори права на Универзитету, који имају 6 година професорске службе, председници окружних судова, председници и судије виших судова и редовни професори права на Универзитету. Судије, који буду уписани у именик адвоката на основу првог става овога § 3. не смеју прве две године вршити адвокатску праксу на подручју оних судова, где су последње две године као судије служили. Ова забрана не односи се на судије Касационог Суда. Право предвиђено у овом § 3. не припада онима, који су дисциплинским путем из државне службе отпуштени или стављени у пензију". § 21. — У продужењу става другог овог§-а

додати: „За такву употребу права адвокат не може бити узиман на одговорност". Став трећи овог §-а треба да гласи : „Адвокат је дужан за случајеве, које предвиди Адвокатска Комора, саставити записник о сваком примлЈеном послу и у њега унети све што му је странка поверила и које му је доказе предала или понудиаа. Записник ће потписивати адвокат и странка. Став пети овог § а треба да гласи : „Адвокат није дужан дати свој записник ни суду нити ма којој другој власти". § 50. — У продужењу трећег става овог §-а додати: „Жалба има суспенсивно дејство, ако се поднесе у року за 5 дана по писменом саопштењу решења о распусту". § 57. — У ставу првом овог §-а изоставити последњу реч: „нарочито". § 86. — Други став овог §-а треба само да гласи: „Забрањено је саопштавати јаиности садржај расправе". § 121. —- Први став овог § а треба да гласи: „Онај, који заступа странке пред редовним судовима и свим другим судовима без изузетка као и пред свимадругим властима или корпорацијама, или саставља акта, уговоре или друге исправе, а на то законом није овлашћен, чини кривично дело, које се казни новчано до 3000 динара или затвором до 3 месеца, или обема казнама". Трећи став овог §-а треба да гласи : „За суђење ових кривицанадлежан је срески суд, ако постоји, иначе Окружни Суд, на чијем подручју је дело учињено". § 127. — Други став овог §-а треба да гласи: „Од тога дана престају важити сви досадањи закони о адвокатима и адвокатским приправницима, као и други законски прописи из специјалних закона, затим уредбе, декрети (као декрет аустријске дворске канцеларије од 16. априла 1733. Бр. 8732 из Збирке политичких закона, свеска 61., стр. 106. и од 5. фебруара 1847. из Збирке политичких закона, свеска 75., стр. 24 , наредба далматинсче владе од 22. јануара 1889. Бр. 19926. ех 1887. о приватним агентима, окружница далматинске владе од7. маја 1913. Бр. 28133. и наредба покрајинске управе од 24. децембра 1923. Бр. 67350 и решење г. Министра Унутр. Дела од 15. децембра 1923. Бр. 1614.

СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА

Код спорова због испуњења и неиспуњења страна у погледу спорне и папирне таксе уговора о куповини и продаји приликом не може негирати спорну вредност опарниоцењивањатих уговора ниједна парнична ченог непокретног нмања, кад је та вред-