Branič
3
Број 12.
„Б Р А Н И Ч"
Страна 225
ност означена у уговору и без ккаквих ограничења и услова. Првостепени суд нема права у погледу наплате спорнеи папирне таксе приликом расправљања тих спорова да парничним странама поставља питање о томе, да ли спорну вредност опарниченог имања признају или не, јер је то беспредметно с обзиром на то што је вредност већ назначена у уговору. Првостепени Суд нема права да наређује нову процену непокретног имања, кад је цена имању у купопродајном уговору тачно изражена. Спорна и папирна такса има се наплаћивати само према вредности непокретног имања у купопродајном уговору, законски сачињеном и потврђеном. (Начелна одлука Касационог Суда). Господин Министар Правде актом својим од 8. ов. м. Бр, 65358, представио је Касационом Суду, да првостепени судови при расправљању грађанско-правних спорова због испуњења или неиспуњења уговора о куповини и продаји приликом оцењивања уговора о куповини и продаји, који је законски сачињен и надлежном влашћу потврђен, као доказног средства, неједнако поступају у оцени онога, на што речени уговор гласи: Тако док једни од првостепених судова у појављеном случају стављају питање парничним странама да ли признају вредност у уговору означену или је не признају поред тога што је купопродајна цена у уговору влашћу потврђена и тачно изнета, па каддруга спорна страна не призна вредност спора онда суд одлаже рочиште и наређује поновну процену непокретног имања, у уговору описаног да би према тој новој процени наплатио и нову папирну и спорну таксу. Други пак првостепени судови, сматрајући да је цена куповна у уговору, који је надлежном влашћу потврђен, тачно изнета, не упуштају се у оцену тога питања, већ прелазећи преко тога расправљају ове спорове са спорном и папирном таксом која је наплаћена према вредности спорној означеној упоменутомуговору. Износећи све пред Касациони Суд молио је, да му на основу чл. 16. тач. 2. закона о своме устројстзу изволи дати своје мишљење о томе: 1. Да ли парнична страна, једна или друга, у напред споменутим споровима, може, у погледу на наплату спорне и папирне таксе, одрицати спорну вредност опарниченог непокретног имања, кад је вредност тога имања означена у уговору надлежном влашћу потврђеном тачно и без икаквих ограничења и услова; 2. Да ли првостепени суд има права, да
у погледу на наплату спорне и папирне таксе, приликом расправљања ових спорова, поставља питање парничним странама о томе, да ли спорну вредност опарниченог имања признају, када је иста у уговору, као јавној исправи, потпуно тачно изражена; 3. Да ли првостепени суд има права, у овом случају, да наређује нову процену непокретнога имања, у уговору описаног, кад је цена имања у купопродајном уговору, законски сачињеном и потврђеном, тачно изражена, и 4. Да ли се спорна и папирна такса, при расправи ових спорова, има наплаћивати према вредности у уговору изнетој и у моменту предаје тужбе суду, или се она има наплаћивати преманово одређеној вредности непокретног имања, у уговору описаног. Касациони је Суд у својој Општој Седници проучио истакнуто питање и односне законске прописе, па је нашао: Уговор о купопродаји надлежном влашћу потврђен јавна је исправа и потпун доказ о ономе о чему гласи, и кад се у спору као такав појави, да суд нема права да поставља парничарима питање да ли признају његову спорну вредност или је не признају, пошто је самим уговором та вредност изражена, и да суд нема законског ослонца да одлаже рочиште ради поновног процењивања непокретног имања у уговору описаног, а најмање да има права и да може, према новој одређеној вредности имања да наплаћује спорну и папирну таксу. Јер, за наплату спорне и папирне таксе, меродаван је чл.23. закона о таксама. По том законском пропису а по одредбама грађ. суд. поступка, суд по званичној дужности изналази ову вредност само у следећим случајевима: а) кад противна страна у спору изјави да јој је спорна вредност непозната; б) кад изјави да је парнична страна, која је имала вредност у спору да представи, ову неистинито пријавила, и в) кад сам суд посумња у неистинитост пријављене спорне вредности. Па кад се пред судом у спору налази уговор, који је законским путем сачињен и потврђен, онда се ни један од горе наведених случајевв не може на исти односити, него се спорна и папирна такса има наплаћивати према вредности у поменутом уговору изнетој, пошто према тачци а) поновно изналажење вредности спорнога имања за наплату спорне и папирне таксе бива једино онда, кад је та вредност непозната, где дакле, нема пунонажних исправа, којима се вредност одређује, а у овом случају уго-