Branič

2

Број 3

„Б Р А Н И Ч'

Стрзна 49

§ 49. гр. с. п. не може ни у колико штетити туженоме, па ма кад за време извршног поступка и после остављеног рока, он тражио са овог разлога задржање решења од извршења. Апсолутна надлежност је уведена у јавном интересу и суд о њој у свако доба мора да води рачуна по дужности. 2. Приговорисплате-намирењапотпуногили делимичног-ехсерИо зоћШошз. И ова је ексцепција разлог за одбачај тужбе. Али иста је и процесно правна и материјално правна. Као процесно правна она дејствује као разлог за одбачај тужбе, тач. 2 § 109. гр. с. п. и као таква мора се истаћи у одговору јер се као разлог за ово не може истицати на рочишту. Само као оваква она је важна за рок. Али при траж^њу задржања при кратком поступку, ова ексцепција није процесно правна, њом туженик не истиче да нема места спору, већ да тражбина која је раније постојала сад не постоји, јер је његова правна обвеза услед исплате дуга престала — § 882. гр. зак. Оваква ексцепција је материјално правна и као таква може се истицати у свако доба парнице. Њом парничар сада не устаје противу саме тужбе већ противу тражења истакнутог у тужби. Он не тражи од суда одлуку да нема места подигнутој тужби већ тражи, да суд пресуди да не постоји више тражби-

на тужиочева, јер је ранијом исплатом угашена, А да тужени и на рочишту може подносити доказе види се из тач. 4 § 137. гр. с. п. Кад је туженоме у редовном спору допуштено да истиче материјално правну ексцепцију исплате дуга и на рочишту, по чему се тужени може везати за један рок који му се оставља за одбрану а који је рок у главном онај који и за одговор на тужбу па и много краћи кад је по меницама. 3. Приговор односно ексцепција пребијања дуга за дуг — § 903. гр. зак. Овај приговор у нашем грађ. судском поступку ннје предвиђен као процесно правни, и као такав нема никаквог значаја. Али као материјално правна ексцепција он постоји. Њоме туженик према тужиоцу доказује онаког истог рода своје право, према тужиоцу какво и тужилац према туженоме има и тражи од суда одлуку, да је тужитељево право према туженоме компензирано с правом туженога према тужиоцу и да сада тужитељево право више никако не постоји или само делимично постоји. И ово право тужени може да истиче у свако доба парнице до изречене пресуде. 4. Приговор да рок тражењу још није дошао — тач. 4. § 455. гр. с. п. Овде ваља изузети случај § 386. гр. с. п. (наставиће се)

О изједњачењу брачнога права — Николај Д. Пахоруков, секретар Министарства Правде —

Један од најактуелнијих и у исто време најсложенијих проблема, које наш законодавац мора решити, јесте, без сумње, проблем изједначења брачнога права. Хаос, који царује у области брачнога права у нашој Држави позмат је свима. Од њега пати Држава као таква ; породица, као ћелија друштвеног организма и појединци; збоз њега се срозава свгкога дана све ниже и ниже друштвени морал... У јубиларној десетој години по Уједињењу у нашој Држави постоје не само шест разних правних подручја, у којима важе различни системи брачнога права, већ и у појединим правним подручјима нема јединственог брачнога права, него готово свуда за припаднике појединих вероисповести вреде посебни једни од других различити прописи. Благодарећи таквоме стању законодавства у области брачнога права у Држави је настала у питању брака неодређеност и несигурност. Често је тешко сада одлучити, да ли је тај и тај брак пуноважан илн не, да

ли су та и та деца рођена у браку законита или ванбрачна, — јер се брак закључен у једном правном подручју сматра у другом као невредећи. Тако на територији Србије црквене власти не сматрају као важећи грађански брак уредно закључен у Војводини; католичка црква не сматра као уредни мешовити брак, ако је закључен пред православним свештеником, а српско законодавство по Височајшем решењу од 9-1Х-1853. г. сматра да је мешовити брак пуноважан само онда, кад је закључен пред српским свештеником. Тамо, где је Држава усвојила за различне вероисповести њихово конфесијонално брачно право, а таквих вероисповести има много, — оцноси су још заплетенији. Како вели професор Љубљанског Универзитета Д-р Радо Кушеј — „Православно склопљени мешовити брак католика по католичком црквеном праву је неваљан, по православном је ваљан. Мешовити брак хришћанке са муслиманином по шеријату је ваљан, по православном и по католичком црквеном праву