Branič

Страна 112

„Б Р А Н И Ч"

Број 6 и 7

са бурним овацијама Монсону, када је устао да говори, у талас одушевљења. Његов звонак и снажан глас, који старост ни у колико није нагризао и ослабио, задрхтао је пред овим валом одушевљења. Тај адвокатски ветеран, који је деценијама пледирао у најчувенијим споровима, видно узбуђен, захваљује адвокатима Француске и њених колонија и наглашава колико га успомена везује за његово родно место, у коме је научио да мисли и осећа. Он са заносом говори о Ренсу. Прелази затим на Међународни Савез и његову значајну улогу, коју ће играти у сређивању међународних односа утицајем на реформисање законодавстава

у духу општих тежњи човечанства, правде и права. Његов говор учинио је дубок утисак. Председник Аплтон у својој даљој речи излаже програм предстојећег рада на конгресу, знатан и озбиљан напредак који је Националпи Савез Адвоката остварио у току године, постигнуте резултате и подвукао је лепу појаву примерног другарсгва и солидарности француских адвоката. На завршетку је најтоплије захвалио страним адвокатским организацијама на пажњи и симпатијама које су манифестовале према француском адвокатском реду изашиљањем својих делегата. (Наставиће се)

Правни положај заинтересованог лица из чл. 29. закона о Државном Савету и Управним Судовима у административном спору — Боривоје Ј. Франтловић, секретар Управног Суда —

Нови закони непосредно по ступању на снагу дају места многобројним тумачењима и у теорији и у пракси. Такав је случај и са законом о Државном Савету и управним судовима, који својим концизним одредбама даје још шире поље тумачењу но што је обично случај код нових закона, Једну од таквих одредаба садржи и чл. 29. пом. закона који гласи: „У сваком случају има суд лицима, којима би поништење управног акта било на штету дати могућност да буду саслушана." Из ове одредбе произлази да у административном спору може бити и лица различних од парничара а којима се има дати могућност да буду саслушана. Овде има да се одреди правни положај тога лица у спору. По једном мишљењу 1 ) лицу из члана 29. имала би се дати могућност да буде саслушано и то би било његово право и ништа више, јер и ако се ради о његовом праву оно није тужена страна, већ управна власт која је акт донела. Ово мишљење се оснива на самој природи административног спора, пошто административни спор, у суштини, тежи не толико да репарира извесноме лицу повређено право или непосредни лични интерес заснован на закону, колико да рад управних в^асти саобрази закону. Поништавање незаконитих аката врши се дакле у првом реду у интересу закона а на тај се

*) За литературу доста оскудну по овоме питању може се навести: Слободан Јовановић „Уставно право" — Љуб. Радовановић: „Одлуке Државног Савета". Јов. Стефановић: »Приручник за зак о општој управи, Држ. Савету и упр. судовима и т. д."

начин, наравно, принуђава и управна власт да донесе нов управни акт према примедбама судским (види чл. 42. зак. о Д. С.) којим ће се задозољити и приватни интерес. Па кад се незаконита акта ниште, у главном, у интересу законитости, може се поставити питање да ли је у опште било места одредби члана 29. зак. о Држ. Савету и управним судовима. Но како би се тешко дало замислити да се може у један закон унети и таква одредба, која би била излишна, а како се не би могло појмити ни то да се у спор уводи једно лице директно заинтересовано за исход спора само да буде саслушано, како се то из првог мишљења изводи, појавило се друго мишљење. По овоме мишљењу одредба члана 29. непотпуна је у погледу положаја заинтересованог лица у административном спору па се с тога има применити аналогна одредба грађанског поступка како то предвиђа, за ове случаје, чл. 63. уредбе о пословном реду у Држ. Савету и управним судовима. Полазећи од овога нашло се да лицу из члана 29. одговара умешач у грађанском спору, да је њихов правни положај аналоган па да се према томе одредбе о мешању у спор имају и овде применити. Тврдило се да је то лице фактички тужена страна и ако то формално није пошто по дефиницији (чл. 15. зак. о Д. С. и У. С.) 1 ) административног спора ту-

Ј ) чл. 15. зак. Административни је спор само између појединца или правног дица с једне и управне власти с друге стране...."