Branič

Број о и 6

.БРАНИЧ"

Страна 121

према качеству дела и олакшавајућим узроцима, због којих је исто дело учинио, може држати да неће своју слободу злоупотребити". Ми овај законски пропис нисмо овде цитирали ради проучавања услова и самог начина пуштања, на јемство, у слободу, већ на против, да би смо овако што боље схватили прави смисао § 172. Крив. Суд. Пост., који долази непосредно иза овог цитираног зак. текста и у коме се каже, да „онима, који су били раније осуђивани за злочинства или преступе учињене из користољубља, неће се никако допустити да се из слободе бране". Из ова два цитирана текста јасно се види, да је овај други дошао као допуна првога. Другим речима казато, § 172. Крив. Суд. Пост. пре је дошао овде као допуна §§ 170. и 171. Крив. Суд. Пост., у колико они говоре о пуштању неког лица из притвора, на јемство, него ли у колико се односе на стављање под суд и у притвор, као што то излази из наведелог мишљења г. Суботића. Према томе, прави смисао § 172. Крив. Суд. Пост. је само тај, да „онима, који су били раније осуђивани за злочинства или преступе учињене из користољубља", ако су при новој оптужби стављени под суд и у притвор, „неће се никако допустити да се из слободе бране" — пуштањем на јемстро, и ако би испуњавали остале услове који се за то траже (В. §§ 170. и 171. Крив. Суд. Пост.). б) У корист оваквог тумачења иде и наша судска пракса (у колико нам је то било могуће сазнати). Ми ћемо овде у том смислу навести једну одлуку Касационог Суда, 6 ) из које се, и ако то у њој није нарочито истакнуто, ипак, види да § 172. Крив. Суд. Пост. има смисао онакав какав смо мало пре навели. Та одлука гласи: „Што је неко раније био под судом није по § 172. Крив. Суд. Пост. разлог да се одбије од тражења пуштања у слободу, јер се поменутим законским прописом тражи да је неко био осуђиван, па да се не може користити правом из § 172. Крив. Суд. Пост". Ипак, из речи „што је неко раније био под судом није по § 172. Крив. Суд. Пост. разлог да се одбије од тражења пуштања у слободу, јер се поменутим законским прописом тражи да је неко био осуђиван", јасно види, да је смисао § 172. Крив. Суд. Пост.: да се неће ни у ком случају дозволити пуштање, на јем6 ) О. о Бр. 7889. од 27. VI. 1909. год. наведена поред § 172. Крив. Суд. Пост. код Г. Никетића: Кривични Законик и кривични судски поступак протумачени и објашњени одлукама одељења и опште седнице Касационог Суда, треће издање, Београд 1924., стр_. 406. Ова је одлука наведена и код Г. Томе Живановића: Кривичии закопик и поступак, 4. издање, Београд, 1925., стр. 347.

ство, да се из слободе бране, лицима, која су раније осуђивана за злочине и бесчастеће преступе, учињене из користољубља, дакле, за она дела која су повлачила притвор, ма и, ништа више; а иначе, лицима, која нису раније осуђивана за злочине и бесчастеће преступе учињене из користољубља, то ће се дозволити, ако испуњавају услове из §§ 170. и 171. Крив, Суд. Пост. в) У овм истом смислу изјашњава се и г. Др. Божидар Марковић у свом делу (ор. сЦ. стр. 238.), о чему између осталога каже: „на јемство не може никако бити пуштен у слободу само онај окрављеник, који је раније био осуђиван за злочинство или пре'ступ из користољубља (§ 172. К. П.)" И по њему § 172. Крив. Суд. Пост. има само онај и онакав смисао какав смо то мало пре навели. г) Напослетку, ако би смо стали на ово гледиште г. Суботића дошли би смо до једног нелогичног закључка, наиме, да неко лице пође у притвор, ири некој новој оптужби, за једно „обично преступно дело, које иначе не повлачи притвор", само за то, што је, предпоставимо, то исто лице било раније осуђено за неки злочин или бесчастећи преступ, — што законодавац свакако није хтео да каже нити је казао у овом наведеном законском пропису, а то ћемо најбоље видети из овог примера, који ћемо навести. На пример, Петар је био раније осуђен за злочин — дело убиства из § 156. ал. 1. Каз. Закона — на робију (рецимо пет година), и казну је издржао. Доцније после издржане казне, чувар државних шума ухвати га у државној шуми, на делу бесправне горосече, и хтејући да му одузме усечена дрва и оруђе којим је извршио сечу дрва, овај му против стане и спречи га у томе. У оваквој радњи Петровој стајало би дело из § 93. Каз. Зак., које је преступне природе и не повлачи притвор. Али како је Петар раније осуђивен за злочин, то би га суд, ако би акцептирао ово мишљење г. Суботића, о тумачењу § 172. Крив. Суд. Пост,, приликом решавања о стављању под суд, морао га ставити у притвор. 7 ) Према томе, с обзиром на изнете разлоге, не би смо могли усвојити овакву солуцију о правом значењу § 172. Крив. Суд. Пост., какво му даје г. Суботић, јер законодавац доносећи одредбу овог наведеног законског прописа, да је мислио на овакву последицу, свакако, да би то предвидео на један директнији и јаснији начин — што овде није случај.

7 ) Мм смо овде навели једаи строжији пример, ма да смо могли узети и много блажији, где би се према оваквом мишд>ењу ? извесно лице морало ставити у притвор.