Branič

Страна 122

„Б Р А Н И Ч"

Број 6 и 7

Кратак поглед на административно судство по нашем закону } — Душан П. Мишић, судски писар —

Средина, у којој се, једино, човек као јединка може развијати, изгледа бар за сада да је заједница, везана за један део земљине површине. Без значаја је, при том, да ли је ово сазнање дошло спонтано или свесно, од стране једног или више лица. Ми сумњамо да су га сва лица стекла. Предњи факат (сазнање) ипак постоји. Приметило се је у тој заједници —- овога пута свесно — да чини појединаца, пошто имају поглавито за циљ материјалног задовољења — ма и у крајној линији — самим тим браздају, виртуелно, путање по тлу, на коме се заједница налази. Сукоб је, услед тога, био неизбежан. Требало им је дати домен где би се они укрштали, а не додиривали или сусретали. Одговор се је нашао, вероватно природом ствари, и то је морал одговорио. Канализовање интереса, у моралној атмосфери, извршиле су индивидуе са јаком етичком убедљивошћу, интелектуално зрелије, а, по свој прилици, и физички моћније. Будући да су ти појединци били непосредно заинтересовани у овом послу, морали^су доћи органи објективно равнодушни у посматраном моменту према исходу одлучивања у целом питању. Такви су први дани државе. Да би пак добили савремену државу, потребно би било само оденути овај костур схватањима и потребама, односно социјално-политички феноменима нашега доба. Држава, за одржавање правног поретка, у циљу примењивања моралних аксиома, доноси правила, кроз која провлачи, где више где мање, моралне нити. Тим правилима везује све појединце, па и себе саму. Ма колико била парадоксална ова констатација, она је ипак логична када се не заборави, да држава никада није била, нити је данас, сама себи циљ, већ јој је наметнуто — како се нама бар чини, васпостављање моралне равнотеже. Повреде ових прописа било од једне, или друге стране, којима су једновремено упућени, траже, према свему што смо до сада изложили, исправку. Ми ћемо ниже потражити задовољење ове потребе у колико се односи само на државу и то у њеној посебној појави.

*) Као лично гледиште пишчево руштамо овај прегледни састав. Уредниш-тво,

Континуитет феномена несхватљив је за човечији разум. Човек подваја појаве да би их лакше разумео. Везе, које дају догађајима непрекидан ток, занемарује човек при својим техничким рачунавањима. Неминовно, и држава је пошла овим путем. Поверену функцију поделила је, али тако, да је свакој таквој грани остављено у задатак да суделује у остварењу првобитног циља. При подели, мотрило се да једнородни акти сачињавају једну грану и те су гране овде добиле технички израз — власт: законодавна, управна и судска, ако се, у опште, може примити тровласни систем. Нас интересује Управна Власт. С обзиром на предње редове и она је ограничена правним правилима као и њиховим смислом. Спречавати Управну Власт да, прекорачењем обима законитости чини правне повреде као и враћати Управну Власт намени којој служи, то је посао административног судства. Административни суд је ставља у покрет, према томе, кад год Управна Власт повреди законски поредак или дух његов, а таква радња дође до знања суда. Уиравна Власт, по дефиницији, даје правце за кретање појединцима. С тога, у начелу, она не сме да греши, ма да греши. Погрешила је онда, ако је учинила један акт у опреци са законом (шире значење). Јавни интерес захтева да се такав акт уклони, пошто је правни поредак у интересу свију и,следствено, изнад свију. Ако се јави појединац или неко правно лице, који су посредно или непосредно заинтересовани за овакав акт, они ће покренути законску акцију за уклањање неправилног акта, што ће бити сасвим појмљиво. Али, ако оваквог лица данас не би било, ништа не доказује да сутра неће доћи неко лице у такву ситуацију да и оно буде сада, посредно или непосредно, заинтересовано у сумњивом акту, а то мора бити, јер се акт, најзад, обраћа заједници појединаца. Па, када је тако, зар није боље спречавати зло него га лечити? После тога необавештени могу бити оштећени услед неправилне радње Управне Власти што се не може допустити у правном друштву. Држава се оградили од законских повреда учињених од стране Управне Власти — брани се у неколико против себе саме (чл. 21, зак. о Државном Савету...) Зашто се сада не би дало и појединцима да штите