Branič

Број 6 и 7

,Б Р А Н И Ч"

Страна 123

тај правни поредак који ради њих једино и постоји ? И зато мислимо, да при вођењу административног спора није потребно имати ни угрожено право ни неки непосредни лични интерес, као што тражи дефиниција из чл. 15. закона о Државном Савету. Административно судство по нашемзакону Чланом 102. Устава предвиђена је Установа Управних Судова. Они се деле, према закону о Државном Савету и Управним Судовима на Првостепене Управне Судове или краће управне судове и Државни Савет. Представићемо прво Управни Суд у погледу његовог састава надлежности и поступка па ћемо, потом, прећи на Државни Савет. У нашем излагању, миће мо се служити извесним скраћеницама и то: закон о Државном Савету и Управним Уудовима обележаваћемо са „Д. С.", Уредбу о пословном реду у Државном Савету и Управним Судовима, донету на основу законског овлашћења чл. 47. предњега закона, са „У. П." а Грађански Судски Поступак „Г. С. П." Закон о Државном Савету и управним судовима донет је 17. маја 1922. године а Уредба о пословном реду датира од 5. септембра 1922. године бр. 46321. I. Управни Судови Састав уопште. — Особље : а) Сваки Управни Суд има једног председника и потребан број судија (чл. 7. Д. С. и чл. 14. У. П.) Некадашњи државни службеници са правним факултетом и извесним бројем година проведених у државној служби или у правозаступничком реду могу бити чланови управног суда (чл. 11./II. Д. С.) Они се постављају Краљевим Указом на предлог Министра Правде од двоструког броја кандидата које бира Државни Савет (чл. 7. Д. С.) Кандидација председника врши се одвојено. Ако се упразни место управног судије или ако треба једно ново установљено место попунити, Министар Правде расписује стечај. По закључењу стечаја, поступак се врши у смислу чл. 7. Д. С. (чл. 28. У. П.) Чл. 112. Устава има свој пандан у чл. 12. Д. С. — Управне Судије не могу бити уклоњени са својих места преведени у друго звање државне службе нити у пензију стављени, без судске одлуке. Противно наступа само у случају сталне спречености за вршење поверене функције, кога члана Управног Суда. И старост је један услов за уклањање управних судија, без икакве судске проце-

дуре, и то сгарост од 70 год. за председника суда а за остале чланове 65 година. Без одобрења Управног Суда и без свога пристанка, члан управног суда не може се одвојити од своје редовне надлежности и упутити на неки други посао (чл. 13. Д. С). Чланови управног суда не могу бити тужени за свој судски рад без одобрења опште седнице Државног Савета (чл. 13. Д. С.) Особље управних судова има плату и додатке које примају и апелационе судије по српском закону о устројству судова (чл. 13. Д. С) Помоћно особље управних судова секретари-писари —■ имају ранг и плату секретара и писар Српског Апелационог Суда (чл. 51. Д. С. и чл. 24. У. П.) Управне Судије морају пре ступања у дужност положити заклетву која је прописана за судије редовних судова (чл. 29. У. П.). Организација. — б) Управни Суд држи опште и оделењске седнице (чл. 8. Д. С. и чл. 27. У. П.) Суд држи опште седнице у случају када се јавља као управни орган или кгда су му законом додељени предмети, који су ван домашаја њедове редовне надлежности (т. 2. и 5. чл. 103. Устава). Оделења имају три судије. Њихов се распоред врши коцком, за сваку годину унапред. Оделењима — ако их има више — председавају председник и најстарији, по рангу, судија (чл. 8. Д. С.). У случају чл. 10. У. П., председник суда може према потреби сам образовати оделења (чл. 26, и чл. 24/11. У. П.). Када суд буде имао више оделења, стално ће решавати спорове финансиске природе исто одељење. По могућству, у тзквом ће оделењу бити два члаиа из финансијске управне струке (чл. 10. Д. С - и чл. 25. У. П.). Надлежност. Чл. 102. Устава и чл. 5. и 6. Д. С. предвиђена је и установа Првостепених Управних Судова са седиштем и територијалном надлежношћу Апелационих Судова. Овакав суд је надлежан за спорове управне природе односно администатнвне спорове. Административни спор би био, према дефиницији чл. 15. и 18. Д. С., спор између појединаца и правног лица с једне и управне власти (где се убраја и самоуправна власт чл. 16. Д. С.) с друге стране. Спор постоји онда, према законодавцу, где је актом управне власти повређено какво право или какав непосредан лични интерес тужиоца, заснован на закону. Суду се оставља на оцену, да ли, у датој прилици, има непосредног интереса. И да би се зачео спор код Управног Суда, потребно је доћи пред тај суд са актом управне власти, која би била хијерархиска инстанција за управну власт, у чију је над-