Branič

Страна 134

„Б Р А Н И Ч"

Број 6 и 7

даје право деобничарима, да траже исправку деобе и у случају, ако је ова извршена пред избраним судом. Апелациони Суд налази, да је ово гледиште једино основано на закону, поред осталог, нарочито и са разлога, што је деобничарима право на изјаву жалбе противу пресуде избраног суда у §§ 444. и 445. грађ. суд. пост. у начелу одузето а изузетно само допуштено у случајевима предвиђеним у тач. 1—4 тога законског прописа, у којима није поменуто и стварно оштећење деобничара при деоби, предвиђено у § 505. грађ. зак., због чега је сасвим логично протумачен овај последњи пропис у смислу, како га тумачи Апелациони Суд." Касациони Суд у својој Општој Седници од 7. фебруара 1928. год. Бр. 1136 усвојио је примедбе свога II оделења а противразлоге Апелационог Суда одбацио. Саопштио Т. И. Кад је у питању ортаклук за почесне спекулације трговачког карактера онда није надлежан редован грађански суд да у смислу чл. 29. Уредбе о убрзању рада код судских власти и § 434. тач. 5. грађ. суд. пост. одређује надлежност избраног суда за распре о деоби ортака. Инж. М. С. обратио је се надлежном редовном грађанском суду тужбом којом моли да се одреди надлежност Изабраног Суда за деобу између њега и фирме „Д", с којом ]е имао уговор о ортаклуку за почесне спекулације. Тврдећи да између њега и тужене фирме заиста постоји овакав однос тужилац се за своје тражење позвао на прописе § 434. тач. 5. грађ. суд. пост. и чл. 29 Уредбе о убрзању рада код судских власти. Тужена фирма у одговору на тужбу као и на рочишту, побијајући тужбене наводе, оспорила је надлежност редовног првостепеног суда за доношење одлуке о надлежности Избраног Суда, позивајући се на § 16. закона о Устројству Трговачког Суда, јер: а) тужена страна је трговац, б) тужбом представљени уговор о ортаклуку за почесне радње јесте трговачког карактера. Првостепени Суд решењем својим нађе да је надлежан да донесе одлуку о надлежности Избраног Суда и донесе такву одлуку. Г1о жалби тужене стране на то решење Касациони Суд примедбом својим Бр. 9896/25

поништи решење Првостепеног Суда из овиих разлога: „Суд је ногрешно нашао да по чл. 29. Уредбе о убрзању рада код судских власти о надлежности избраног суда има у сваком случају да доноси одлуку редован првостепени суд, без обзира на природу спора који има да се расправи тим путем; чл. 29. поменуте Уредбе није ни у колико измењен пропис § 1. закона о устројству Трговачког Суда. Према томе суд је био дужан да се упусти у одлучивање природеовога посла: да ли је он грађанске или трговачке природе, па, ако нађе да је ово последње, онда је према § 16. зак. о устројству Трговачког Суда Трговачки Суд надлежан за расправу питања: да ли је по спору у питању надлежан избрани суд или не". Поступајући по овим примедбама Првостепени Суд је решењем својим Бр. 55897/25 одбио тужиоца од тражења као од тражења ненадлежном суду поднетог. По жалби тужилачке стране на овакво решење Првостепеног Суда Касациони Суд одлуком свога II оделења Бр. 3586/26 оснажи решење Првостепеног Суда и жалбу одбаци После овакве одлуке Касационог Суда тужилачка страна се по истој ствари обрати Београдском Трговачком Суду као надлежном и уз тужбу приложи и предње решење Касационог суда. По свршеном извиђању Београдски Трговачки Суд решењем својим од 13. марта ове године Бр. 19046 нађе да је апсолутно ненадлежан да у спору у питању одређује надлежност избраног суда, мотивишући исто тиме да с обзиром на § 16. и 17. зак. о устројству Трговачког Суда, а на основу чл. 29, Уредбе о убрзању рада код судских власти и § 445. грађ. суд. пост. он није апсолутно надлежан за доношење одлука по поведенои спору. Од интереса биће крај овога спора који је по себи врло деликатне природе. Јер примена чл. 29. Уредбе о убрзању рада код судских власти и §§ 434. тач. 5. и 455. грађ. суд. пост. није само од формалног значаја већ има и важност с обзиром на то што ортаклук за почесне шпекулације има и грађанског и трговачког карактера, па се у погледу доказивања постојања истих примењује и различит законски поступак. Саопштио Здравко Тодоровић, адвокат