Branič

Страна 190

„Б Р Л II И Ч"

Број 10 и 11

шење мора служити за основу пресуди, која је дала за то повод, и мора се уписати у нарочиту књигу решења Опште Седнице Државног Савета и публиковати у Службеним Новинама. Тако уписана решења Опште Седнице обавезна су за сва оделења Државног Савета, док не буду преиначена у Општој Седници по саслушању два известиоца". Овај зак. пропис је интересантан са многе тачке гредишта. Да се изазове одлука Опште Седнице, потребно је и довољно, да један саветник само — од пет колико их има у оделењу — налази, а не и утврђује, да је једно раније решење у супротности са решењем које би се донело на основу мишљења већине, па да се обустави сваки даљи рад по овом предмету. Много би мање ова одредба била за осуду, да је ово право дато мањини од два саветника, тако да кад једно решење сакупи већину од нетири саветника за једно мишљење приликом решавања, исто се не може обуставити вољом само једног саветника. Јер је претпоставка, да и она кетири, односно три саветника, пазе на једнообразност јудикатуре, па је прилично незгодно, да се једна већина равноправних саветника терорише — ово је прави израз — мањином од цигло једног саветника. Ипак, једном истакнуту ово питање, отпочиње поступак који може одлуку по истакнутом питању и спору одложити ко зна за

колико месеци. Ово нарочито тешко пада ако Опшга Седница не уважи мишљење једног саветника из оделења, већ нађе, да је мишљење већине из оделења исправно, што се дешава, и то веома често, јер као што рекосмо, и она четворица односно тројица саветника из већине, доносе своју одлуку на основу правних аргумената и једнообразности јудикатуре. Уредбодавац није о овој евентуалности водио рачуна, то је овај ^еЊ, у пуном смислу средство, да се одложи решавање или пресуђење по спору који је на читању пред оделењем Државног Савета. Дотле није никако ишло овлашћење из чл. 4. закона. Поступак тече на следећи начин: Обуставља се рад у оделељу Државног Савета по предмету спора по коме је ово питање истакнуто, предлаже се председнику Државног Савета да сазове Општу Седницу, који не цени умесност истакнутог питања, већ одређује да саветник, који је предложио овај поступак и један други саветник, кога председник одреди, поднесу реферате. Није речено у ком времену имају се ови реферати поднети, те теориски узев, њих ће поднети референти кад то за сходно нађу. Ово је је још један моменат кад мањина у ствари обуставља и одлаже решење по коме је се сагласила већина у оделењу. — Наставиће се. —

Трговачки агенти поводом једне одлуке Касационог Суда — од Л. Таубера —

Наш трговачки законик нема прописа о трговачким агентима, што наш познати писац и ауторитет у трговачком праву пок. г. Спасоје Радојичић објашњава тиме, да у доба издања нашег трговачког законика трговачки агенти нису ни били познати у нашој земљи*). Овом се може додати, да и француски Сос1е де соттегсе, који је већим делом служио за образац нашем законодавцу из 1860. год., исто тако говори само о о а§еп!з с!е сћап§е е! соиг!Јег5 (Шге V) и о сотгшззшппаиез (Шге V) а не говори о другим трговачким посредницима. Али трговина је морала да се послужи и трговачким агентима, ма да закону нису били познати, јер се њихов рад према страном искуству показао као врло користан. Приликом свога пословања трговачки су

*) С. Радојичић „Основи трговачког права" 1919 год. стр. 185.

агенти понекад Долазили у сукоб са својим фирмама, па и са другим лицима, те је суд био позван да расправља спорове између њих и њихових сауговорача и да тражи правне норме за решавање тих спорова. Најважније правно питање које је требало да буде решено — то је било питање да ли су трговачки агенти самостални трговци или само трговачки помоћници, односно пословође оних, чију робу пласирају. Ово питање било је постављено пред Београдским Трговачким Судом и дошло је пред Касациони Суд под овим околностима. М. К. Ад. тражила је стечај код Београдског Првостепеног Трговачког Суда Д. Б. трговачком агенту за менични дуг, али Суд њу је одбио решењем од 6. октобра 1926 год. бр. 48799 из следећих разлога „по§ 1. трг. зак. трговац је оно лице, коме је трговина редовно занимање, а под трговином