Branič

3

Број 10 и 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 197

једног по једног поротника, посматрајући их, опчињући их, излазио је из своје адвокатске клупе и идући говорио до њиховог поротничког места, прелазећи судницу и шетајући се све пледирао, напуштајући поротнике тек онда „пошто је видео са њихових лица да је закључак успео." Ако, случајно, примети да је ко од поротника остао неповерљив, да није убеђен, он је настављао своју одбрану пред судом само ради овог јогунастог поротника и успевао је увек, дивном интуицијом да пронађе закључаке који могу да утичу на овај упорни дух: „Он је опет хватао", као што каже Гамбета, који је волео Лашоа и давао дивну слику славног адвоката, чији је таленат имао толико заједничког са његовим, „он је поново хватао у своје херкулско наруче све основе оптужбе, мрвио их, мешао, гурао, побијао и најзад одбијао једним говорничким замахом у сан и дим!" Био је то још и нарочито тактичар првога реда, вешт познавалац до савршенства свих финеса свога позива, одличан, за време испитивања и исказа сведока, да осваја неосвојиме положаје и поставља батерије одбране. Био је страх за несрећне сведоке које је без милосрђа гонио лукавим питањима, тражећи да створи противречност. По несрећи,

каткад је долазило противно: добијао је јасне одговоре, отежавајуће по клијента... И тада требало га је видети! Седао је трљајући руке са озареним лицем, са изгледом сигурног задовољства, са „врло добро! Тако! господа поротници цениће", речено гласно, да запањени поротници почињу да верују да су рђаво разумели и да је оно што је сведок казао напротив за оптуженог повољно! То су, допустите ми да кажем, мали конци које не бих требао да вам откривам и којих не бих требали више да се сећате ако би вам једнога дана допала неповољна дужност поротничка. Кад државни тужилац почне своју оптужбу противу оптуженог, Лашо се тада прави да више не слуша, да је индиферентан према ономе што је рекао овај државни адвокат. Он се умири за столом, са главом у рукама, „у положају ђака који спава на вечерњем часу", према речима Ињати, и поротници који не знају ову његову тактику најлакше су могли да мисле: „Потребно је да адвокат буде сигуран у доброту своје сгвари, Без тога, он ће себи дати само непријатност да сумња: он не би спавао са толико блаженства". — Наставиће се —

Д-р Јакобзон — Јанина Славни бранилац — Превео Милорад Антоновић, адвокат —

Славни бранилац седео је у својој соби за рад, нагнут преко стола за писање. Зелена столна лампа осветљавала је благим сјајем обиман свежањ аката и хартија, које је адвокат прелиставао. Још једном прегледао је он оштро прецизирану тужбу државнога тужиоца, још једном прошле су кроз његов дух као какве страшно наоружане убојне колоне речи исписане на белој хартији. Свака страна киптела је оштрим у званичном стилу писаним реченицама. Прецизно и јасно били су обухваћени сви моменти, који доказују кривицу оптуженога. Сведоци су ир.еновани, стриктно су наведени остали докази и психолошка факта као средства илустрације, на свакој страни. Све је било обухваћено и повезано као једним тешким ланцем. И адвокат је сада пред собом видео бледо лице свога клијента, како га је молећиво и бескрајно тужно погледао, када су га пре неколико дана извели из притвора, да би

са њиме говорио о последњим важним тачкама за главни претрес. Имао је скоро племенито и овално лице са готово женским цртама, на коме се не би никада могло приметити одлучност за убиство. Био је по занимању влаковођа и водио је теретне возове до границе и натраг. Тако из године у годину. Стајао је увек у просторији вреле локомотиве која је бректала и која је постепепо постала симбол његовог тешког и потиштеног живота. Монотоне равнице ишаране фабрикама са димњацима, који се пружају сивом небу, прашњаве и гараве железничке станице, железничке кантине које свуда једнако изгледају, црвени и зелени сигналски фењери, пискави звиждањ... то је била његова средина. Тако је он возио теретне возове до границе и натраг. Живот један без радости. .. Па ипак није живео баш без икакве радости. Између службених путовања увек је по неколико дана проводио у престоници. Ту је он имао своју жену. Витку, плаву жену