Branič

Ерој 10 и 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 217

дела официра, која су они у том својству учинили и онда, кад су после извршења дела дали оставку или стављени у пензију. Како је обвињени М., сада п.пуковник у пензији а сва деча, за која се оптужује учинио је у својству официра Аустро-Угарске војске, то је по нахођењу овога суда, за расправљање и суђење његове кривице надлежан војни суд за официре и без обзира, што су дела, за која се он оптужује, извршена за време непријатељске окупације Србије у 1917. години. Ово нарочито и с тога, што је и одредбом § 173. уговора о миру са Аустријом, закљученог у Сен-Жермену прописано, да се лица, која су оптужена, да су извршила дела, противна законима и обичајима у рату, имају ставити под војне судове, те је и по томе за суђење по овим делима п.пуковника у пензији М. надлежан војни суд — §11. Зак. о пост. вој. судова у кривичним делима. Како је овај уговор о миру постао закон после донетих измена и дооуна Закона о пороти, по којим је изменама и допунама стављено у надлежност поротних судова да суде сва дела учињена за време непријатељске окупације Србије и како у истом уговору нису предвиђени никакви изузеци, то је и са овога разлога, по нахођењу овога суда, неправилно гледиште војних власти, да је за расправу и суђење по овом предмету надлежан овај суд, већ војни суд за официре". Услед овога сукоба о надлежности Крушевачки Првостепени Суд послао је предмет Касационом Суду на решење у смислу § 41. крив. суд. пост. Касациони Суд у своме IV оделењу, расмотривши сва акта овога предмета, као и разлоге, са којих се одбија надлежност, нашао је, да је за даљу расправу и ислеђење ове кривице надлежан Крушевачки Првостепени Суд са разлога. „Што овде не стоји случај из § 20. Зак. о пост. војних судова у кривичним делима и чл. 173. уговора о миру са Аустријом у Сен-Жермену, већ да је овде случај из чл. 12. Закона о пороти, пошто је учинитлц кривичних дела ова учинио у својству официра Аустро-Угарске војске за време окупације Србије. Доцније, по ослобођењу, постао је нашим држављанином примљен је у нашу војску и као офипир наше војске пензионисан, те се 1., према њему не може применити чл. 173. Сен-Жерменског уговора о миру, који се односи на она лица, која су оптужена, да су извршта деаа, прогивна законима и обичајима у рату, а сада живе у иностранству и нису наши држављани, и 2., нема места примени § 20. Зак. о пост. вој. судова у кривичним делима, који се односи на наше официре и пензионисане офи-

цире, кад у униформи учине какво кривично дело". Зато је писмом својим Бр. 9809. од 7-1Х. 1928. године, послао сва акта овога предмета Крушевачком Прв. Суду на даљи поступак по Закону. т. и. „Кад је у питању отуђење непокретне масене имовнне, старатељски судија дужан је, сходно чл. 94. зак. о старатељству, да лично обави саслушање сродника и одрасле пупиле, а не преко општинског суда. По маси Ж. А., старатељски судија, решењем бр. 10983 од 27. марта 1928,, одобрио је стараоцима масе да могу продати — две њиве ради спреме и удомљења кћери пок. Живадина Живане. Сви стараоци и породични савет, сем једног сродника, саслушани код општинског суда одобрили су били ову продају. Међутим по жалби незадовољног сродника Лазара, Б. Апелац. Суд, примедбама бр. 7337 од 23. октобра 1928. год. поништио јв ожалбено решење бр. 10983 са разлога: „Јер је судија погрешио, када је по предлогу старатеља масе Драгиње удове пок. Живадина, на протоколу бр. 6159 од 10. фебруара 1928. преко општинског суда, извршио саслушање сродника пок. Живадина и осталих потребних лица, чије се мишљење тражи, сходно чл. 94. зак. о старат, када је у питању отуђење непокретне масене имовине — већ у смислу наведеног законског прописа требао саслушања ових лица он лично да обави, па потом даље по закону поступи" . Саопштио Д. Д. Бранковић. судија И ако је једна страна навела, да је пописано непокретно имање у списак масе њена својина, а не масе, подносећи и тапију, коју стараоци нису оспорили већ само навели, да је сва пописана имовина масена имовина, неспорни судија не може ма основу принетих доказа и навода интересованих лица да дефинитивно одлучи, да се пописана имовина испише из списка пописа масе, већ треба по истзкнутом спорном питању да оцени, која је страна јача у праву, па слабију да упути на грађ. спор с погледом на чл. 2. т. 7. неспор. правила да своје право доказује. По маси БоривојаР., неспорни судија донео је решење бр. 23930, да се из масе испише плац са зградама, као својина оца пок. Боривоја, јер је Боривојев отац Богомир поднео тапију бр. 17551 из које се види да је