Branič

Страна 218

■Б Р А Н И Ћ"

Број 10 и 11

плац са зградама његова својина, а стараоци масе нису оспорили важносг ове тапије, која у смислу § 292, грађ. зак. замењује баштинска књига и као таква је доказ о својини непокретности. По жалби стараоца масе пок. Боривоја, Б ; Апелац. Суд примедбама бр. 7339/928, поништио је ожалбено решење са разлога: „Када је отац пок. Боривоја — Богомир, на протоколу код тога судије бр. 9747 изјавио, поред осталога и то: да је пописано непокретно имање, у списак пописа масе пок. Боривоја, његова својина, а не масена, а стараоци масе пок. Боривоја, на протоколу бр. 22436 изјавили, да је сва пописана имовина, масена имовина, онда је судија погрешио, када је истакнуто спорно питање дефинитивно расправио на основу принетих доказа и навода интересованих лица и решењем одлучио, да се плац са зградама, означен у списку пописа бр. 1208 испише из списка пописа масе, као својина Богомира; већ је с погледом на чл. 2. т. 7. неспор, правила, требао по истакнутом спорном питању, да оцени, која је страна јача у праву, па слабију страну да упути на грађански спор код надлежног редовног грађанског суда — да тим путем своје право доказује па тек потом даље по закону поступи. Саопштио Д. Д. Бранковић, судија § 60. казн. зак. примениће се и онда када је оптуженом Суд, поред две олакшице које му је признао, ставио на терет и једну отежицу, а када, према оцени Суда, ове олакшице, по својој вредности (§ 66. к. з.), претежу над овом једном отежицом. Оптуж. Паун П.из Вогова оптужен је Псћ. Прв. Суду за дело из § 240. у в. § 237. к. з., зато: што је ноћу између 30. августа и 1. септембра 1927. године извршио убиство са разбојништвом над Ђорђем Ч., благајником филијале Призренске Банке у Ђаковици, том приликом своју жртву опљачкао, узео јој буђелар, сат и новац, као и кључеве од Банке и касе, те банчину касу покрао у суми од 102.375 дин., дошавши кући буђелар и кључеве бацио у нужник а новац сакрио у сламарицу, да би тиме утро траг злочину. Поротни суд га је огласио крива за ово дело; а државни Суд, примењујући позитивне законске прописе на ту одлуку поротног суда, пресудом Бр. 16791. од 28. новембра 1927. год. осудио је опт. Пауна на смрт, и поред тога што му је признао две олакшице: добро владање и признање — § 59. тач. 4 и 7. Каз. Зак.

Касациони Суд у свом IV. оделењу одлуком својом Бр. 13432. од 20. децембра 1927. год. поништио је ову ожалбену пресуду, у колико се односи на закључак државног суда, са разлога : „Погрешио је државни суд, када је примењујући позитивне законске прописе на одлуку поротног суда, и поред пресудом признатих олакшаваних околности опт. Пауну из тач. 4. и 7, § 59. Казн, Зак. — добро владање и признање — опт. Пауна за ово дело разбојништва осудио на смртну казну, противно наређењу § 60. Казн. Зак. по коме се за злочинства за која закон доноси смртну казну у случају кад се нађу олакшаване околности, кривац у место смрти осуђује на робију или заточење од десет до двадесет година. и т. д " За овим је Пећ. Прв. Суд, усвојивши ове примедбе Касациони Суда, пресудом Бр. 641. од 17. јануара 1928. год., остајући при раније признатим олакшзваним околностима, с обзиром на § 60. к. з. осудио опт. Пауна за ово дело разбојништва са двадесет година робије. Побијајући приговор државног тужиоца и заступ. прив. тужиоца, да опт. Пауну треба ставати на терет и отежице из тач. 1., 2. и 3. § 65. Казн. Зак., суд је дао следеће разлоге: „Отежица из 7. т. § 65. К. 3. не стоји, јер спремање и размишљање улази већ у сам појам овог кривичног дела, па му се то не може два пута на терет ставити; а отежице из т. 2. и 3. § 65. К. 3., пак не могу се овде применити, јер са овим кривичним делом није била скопчана нека већа штета или опасност по друго правно добро, као што је случај на пример код паљевина и сличних крив. дела." Али Касациони Суд, у свом IV одељењу, одлуком својом Бр. 981. од 1. фебруара 1928. г. поништио је поново закључак државног суда, као на закону неоснованог, са разлога: „Оптужени Паун на свом кривичном испиту Бр. 11549. навео је да је седам дана пре него што је приступио извршењу дела разбојништва са убиством размишљао како ће и на који начин доћи до новаца који му је био потребан услед тога, што је у последње време играјући карте, на коцки изгубио око 30.000 дин. и да је се решио да убије пок. Ђорђа Ч. благајника филијале Призренске Банке и направио следећи план: Да породицу