Branič

Број 10 и 11

,,Б Р А Н И Ч"

Страна 219

свога брата Николе која такође у Ђаковици станује, одведе у свој стан под изговором, да се нађе крај његове жене која је била пред порођајем, па по томе пок. Ђорђа, са којим је добро живео, намами да у празном стану Николином заједно спавају и да га том приликом убије, узме му кључеве од касе банчине, отиде у банку, касу отвори и новац покупи. Из истог кривичног испита види се, да је оптужени тај у напред скројени план у детаљима извео. Дан раније пре извршења дела преместио је породицу братовљеву у свој стан и кључ од Николиног стана узео. Оне ноћи када је дело имао да изврши нашао је у кафани пок. Ђорђа и цело време није се од њега одвајао. У друштву још са неким променили су неколико локала, па кад су се остали разишли својим кућама, — он оптужени, оставши сам са пок. Ђорђем, предложио му је да заједно спавају у стану Николином пошто тамо никога нема. Пошто је Ђорђе на то пристао он га је ка поменутом стану водио, као што вели споредним улицама, да их неко не би спазио и пошто су у кућу ушли, за време док је пок. Ђорђе био у нужнику он је пробудио свога момка који је у тој кући спавао и да не би био сведок злочину послао га својој кући да се више не враћа него нека тамо спава. Када је момак отишао и пок. Ђорђе из нужника изашао оптужени га је позвао да иду у собу и легну. Пропустио је Ђорђа да иде напред а он за њим извадио је револвер који је држао у џепу и гађајући пок. Ђорђа у главу опалио, па када је пок. Ђорђе смртно погођен пао пришао му, узео кључеве од касе и буђелар по томе леш погинулога однео у једну зграду у дворишту и отишао у Банку, отворио касу, новац покупио, вратио се својој кући, покрађени новац сакрио у кревет под сламњачу а кључеве и буђелар бацио у нужник. Из свега напред изложеног јасно се види да је оптужени пре извршеног дела зрело размишљао и дело извршио по напред скројеном плану па је стога потребно да државни суд поново размисли и оцени да ли с^ оптуженоме на терет може ставити отежавана околност из тач. 1. § 65. каз. закона, па с обзиром на ту околност да му одмери казну." Државни суд поступајући по овим примедбама пресудом својом Бр. 3071 од 2.

марта 1928. год., поново је оптуж. Пауна осудио на 20 година робије; с обзиром на олакшице из тач. 4. и 7. § 59. к. з. и отежицу из тач. 1. § 65. к. з. — образложавајући пресуду овим разлозима: „Признање му суд узима као олакшицу због тога што је оно потпуно и на основу њега је утврђена крив. одговорност његова. Добро владање суд му узима у олакшицу са истих разлога са којих му је то признао приликом и првог и другог пресуђења, а наиме због тога: што је и уверењем о владању и кондуит листом опт. Пауна утврђено, да оптужени Паун не само што раније није био осуђиван, већ се дотле свагда добро владао и важио као „одличан" учитељ, који је био приман и кретао се у најбољем друштву у вароши, а из њего вог понашања при извршењу дела не може се извести и нека нарочита поквареност, која није већ у самом овом делу имплицирана. То што је хладно размишљао како ће дело извршити суд му не узима као разлог, из кога би се извела његова поквареност, због тога, што му то размишљање о начину извршења дела, као што је доле наведено, узима као нарочиту отежицу из § 65. тач. 1. каз. зак. Ову отежицу из т. 1. § 65. к. з. суд му узима због тога, што је ислеђењем утврђено, нарочито његовим признањем датим код иследне власти и суда — да се још на неколико дана пре извршења одлучио да ово дело учини и онда покојника убио, опљачкао као и Банку — све по у напред смишљеном плану. Приговор браниоца да му се ова отежица не може ставити на терет због тога, што ово дело само собом имплицира зрелије размишљање — не стоји, јер овде није дело квалификовано као дело предумишљајног убиства из § 155. к. з. где би таквом приговору било места, већ је утврђено постајање дела из § 240. к. з., а у појму тога дела није битно: зрело размишљање и спремање на зло дело. Суд је ценио и остале приговоре заступ. прив. тужиоца и нашао: да му се те отежице из т. 2. из § 65. к. з. не могу ставити на терет... (са разлога изнетих у другој пресуди Бр. 641/28. г. а које смо раније навели). Одмеравајмћи оптуженом казну за ово дело, суд је с обзиром на § 66. к, з. ценио и гледао које околности пре~