Branič

Број 10 и 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 183

1ес1 а кас! је паугбепа га$1аге1о81; (2) пероз^ојапје 1игБе којош ђг зе 1ок 2а81аге1о811 ргеИпио 1 (3) с1а тје оЉпуепа г1оиро1:геБа ис1пјепа 0(1 б!гапе гасигоро1а§аса. Ако 8ес1шса пас1је с!а зи пауес1еп,е с1пјепГсе с 1 оуо 1 јпо и1угс!јепе, опа се гаггезШ гасип гђо« 2а§1аге1о8И. 1Ј оуакунп 81исајеу1та иоБ1сајепо је с1а зегасипоро1а^аси пе 1 - 2сЗаје гаггебпјса. 7 ) Оуа ргакза сјвд пат зе пеоргаус1апа, 1е ђј је 1;геђа1о париз!)!], јег шје гасипоро1а§асеуа кгшса з1о гасиш шзи па \тете ргец\е&ат- Ако зе 1акуј гасиш уес гаггебауаји, 1геђа1о ђ! 1 гасипоро1а§аси гаггезшси. С1а\ г па Копко1а зато, 1гиге1по пе 1гсЗаје гаггезшси прг. га

7 ) А. Ророујс, ор. сИ. 81г, 70,

гаггезепе та!епја1пе гасипе. 1г<*1ес1а пат (1а ђ! и з1исаји газ1аге1о8И гасипа пајргауИшје ђИо с1а гасипбка зес1шса ге§1 с1а је гасип газ1агео 1 с1а зе гђо« 1о«а пе игјта и рге^1ес1, осЈп. с1а зе ргекјс1а с1а1ј1 гас! ро пјети. РоМо зе и оуот з1исаји зат гасип пе ђ: гаггезалао, пе ђ! зе ш гасипоро1а§аси 1та1а Јгс1ауа11 гаггезп1са, уес ђ1 ти зе (као 1 оз^аНт гат1егезоуатта) зато ^огпје гезепје <1о81ау И о, како М зе пјјте е ^епћт1по то^ао копз1Ш, па рг. с!а 1гаг1 зкјЈапје гађгапе која ти је ђПа 81ау1јепа гасИ ођегђес1јепја. 8 )

8 ) Ргеша ођауе§(епји која је ћш доћаг <1а пат (1а јј-п ОођгЛо Ре1гоуЈс v. <1. пасекика гасипбко§ ос1е1јепја 01аупе Коп(го1е, оуакуа ргакза се уегоуа!по I ђШ иб1апоу1јепа кос! ге§ауапја ро газ1агеНт гасипјта.

Положај управних судија с погледом на закон о судијама редовних судова. — Д-р Данило Ј. Данић, начелник Министарства Правде. —

Новим законом о судијама редовних судова, унифициран је за целу Краљевину закон о судијама, којим је регулисан судијски статус, а који закон добива обавезну силу на дан 1. априла 1929. год. Доношење овог закона о судијама изазвала је двојака потреба. Прво, потреба да се изједначи закон о судијском статусу за целу земљу, пошто је по досадањем покрајинском законодавству, судијски положај био веома неједнако и разнолико регулисан, што је било од доста неповол 3 ног утицаја на правосуђе код нас. Друго, потреба да се судијски ред у целој Краљевини економски и материјално уздигне, т. ј. да му се принадлежности повећају, не само с обзиром на тешку и озбиљну функцију коју судије врше, што би донекле то био један правичан еквиваленат за тај рад, већ с обзиром и на достојанство и углед судија, који они мора и треба да имају у друштву. Да би могли своје достојанствојји свој углед да што више уздигнудИ^сачувају.^један од начина јесте и тај, пружити могућност судијама да колико толико буду материјално обезбеђени, нарочито у данашњем времену које је и економски и социјалноЧтешко. То су у најкраћим потезима били главни разлози, који су руководили законодавца да донесе један овакав закон. Имала се у виду у главном сама судска функција као таква, која је једна од најважнијих државних функција, и која сачињава*темељ у државној организацији. У осталом, колико је она важна види се и по томе. што је и уставним одредбама чл. 109.,

111. и 112. Устава, органима судске власти загарантована независност и непокретност. Осим тога, колико се придаје важност судовима с погледом на веру у њихов непристрасан рад, види се и по томе, што је законом о избору народних посланика као и самим Уставом, дато право судовима да потврђују кандидатске листе за изборе народних посланика, а не управној власти, која би по самој природи ствари требала да врши ове послове. Тако и остале многе друге ствари, које по својој природи не спадају у рад судских органа, али су специјалним законима из горњих разлога додељени судовима у надлежност. Па кад је законодавац са ових разлога, које смо горе изнели, нашао за потребно да регулише статус судија редовних судова и да те одредбе унифицира за целу Краљевину, онда је јасно да је исто то потребно било учинити и са судијама управних судова, који тако исто врше једну веома важну државну функцију која је позната под именом управног правосуђа, и која је спроведена у свима модерним државама западне Европе. Да је и та функција једна од најважнијих, јер је и она у основи својој судска функција доказ је то, што је уставотворац и њу изреком поменуо у чл. 102. Устава, прописујући и за управне судије привилегије које уживају судије редовних судова, а што је прописано у чл. 103. Устава као и законом о Државном Савету и Управним Судовима у чл. 12, 13 и 14. По овом последњем закону управни судови долазе под ресор Министарства Правде,