Branič

Број 7—12

,Б Р А Н И Ч*

Страна 125

мено удаљење од дужности и губитак звања. Осудна решења о привременом удаљењу од дужности и губитку звања чостају извршна тек на основу указа извршне власти, донетих по претходном саслушању министра финансија (законодавно објашњење од 1852). Као што се види, француски систем заснива се на одговорности рачунополагача. Сфера те одговорности утврђује сферу судске надлежности француске Главне Контроле, као специјалног управног суда, који има за главни задатак да штити државу од грешака у примени закона и уредаба и законских одступања, као и од проневера рачунополагача, не спремајући својим радом ток државног управљања 1 ). Ова би се Лабандова дефиниција Главне Контроле могла применити на ту установу готово у свима државама, сем у оним,где Главне Контроле имају и превентивну финансијску контролу. Овај фрацуски систем спроведен је, са незнатним изменама, у многим европским државама. Немачка. У Немачкој постоји Главна Контрола (Кесћпип§зћо1 с1ез Оеи15сћеп Кекћез). Законом од 4. јула 1868. контрола државних рачуна северо-немачког Савеза била је поверена за време од 1867. до 1869. пруској Главној Контроли, (Оћеггесћпип§зкашшег), која се звала „Главна Контрола севернонемачког Савеза". Тим законом предвиђено је поступно умножавање функција те установе, чије је чланове бирало Савезно Веће (ВипсЗезга!ћ) а постављао савезни ргаезЈсћит. Немачка Главна Контрола независна је и у погледу сталности њени су чланови изравнати са судијама, с том разликом, што се по службеној потреби могу преместити на друга судијска или овима по закону равна звања. По своме уређењу немачка Главна Контрола, слично француској, прегледа и расправља рачуне државних прихода и расхода. Сем тога она има и дужност да суди по предметима неисправних рачуна. Њена судска надлежност у главноме усвојена је из француског система. Па ипак ваља напоменути да у судским функцијама немачке Главне Контроле има неких особености. Те особености потичу из специјалног решења питања о материјалној одговорности чиновника по немачком КеЈсћз5еаш1еп§езе12 и по уредби (Оезе12башт1ип§). Тим законом, који институише општа права државних чиновника, усвојен је особени поступак за утврђивање и накнаду недостатака. О самом недостатку немачки законик не

') Саћапс! Ог. Раи1. Оаз 31за18гссћ1 (Зев Врц(5сћеп К«1сћев § 48, II, 2.

даје одређену дефиницију, али се у пракси узима да недостатак постоји онда, када је стварно стање касе мање од онога, које је рачунским књигама утврђено. Смисао тог израза, на тај начин, опсежнији је од смисла израза повреде службене дужности. Немачки законодавац одступио је од француског система у погледу огранизације Главне Контроле у томе, што се жалбе на њене одлуке изјављују редовним судовима, и то како са формалне, тако и са материјалне стране закона. У односу према своме особљу, немачка Главна Контрола је надлежна дисциплинарна власт. Аустрија. — У Аустрији је установљен „Виши Суд Конгроле" (Оћегз1е Кесћпип§зћо1), чија се рачунско-судска власт проширује на све гране државне управе, изузев на политичку и судску управу. Аустријска Главна Контрола самостална је према министрима. Састављена је од председника, подпредседника, потребног броја саветника (ћс{га1ћеп), секретара (ћо{зесге1агеп), рачунских известиоца (Несћпип§зга1 ћеп) и другог потребног особља (Мап1ри1а1шпбћеат1еп) По закону о своме уређењу, аустријска Главна Контрола суди по предметима државних рачуна. Њене судске функције у главном су исте као и у Француској и Немачкој; а такође и дисциплинарна власт. Али због те сличности судских функција не треба закључити да та сличност постоји и у њеном уређењу према уређењу француске Главне Контроле. Ма да Штајн 1 ) стоји на гледишту да је француско уређење Главне Контроле служило за углед аустријском, и ма да Кутнер налази да су председник и подпредседник Главне Контроле стални и независни, ипак се, с обзиром на стварну зависност тих представника Контроле од шефа државне управе — на том гледишту стоји и Сајдлер, професор бечког Университета—можеузети, да уређење аустријске Главне Контроле није извршено по француском систему. Угарска. — Угарска има своју засебну контролу састављену од председника који има ранг министра, потпредседника, секретара, шефова одељења, ревизора и осталог потребног особља, чији се број одређује буџетом. Судске атрибуције угарске Главне Контроле исте су као и атрибуције аустријске Главне Контроле, како у погледу суђења о исправности рачуна, тако и у погледу њене дисциплинарне власти. Италија. — Италијанска Сог1е сЗе! СопН састављена је од првог председника, затим

') I. Б. 81еш, 1.ећг1>исћ <Јег РЈпапгеп, 3 Е<1. р. 56,