Branič

Страна 124

,Б Р А Н И Ч'

Број 7 — 12

дисциплинарног кажњавања. Тако је судска власт наше Главне Контроле била у томе периоду нашег државног живота у главноме иста као данас. Али већ 1860. Главна Контрола губи своје судске функције. По закону од 16. феаруара те године, рачунополагач имао је право да тражи од редовног суда да му он још једном прегледа рачуне, пошто претходно измири недостатке. Та законска измена у пракси је подбацила у погледу очекиваних резултата. Редовни судови поред својих многобројних текућих послова, тешко су отправљали и те нове, дотле непознате им послове, који су им својом специјалном природом задавали особених тешкоћа. То је био разлог да се убрзо за тим, 1872., опет измени „устројеније Главне Контроле". Том новом изменом закона, судска власт понова је враћена Главној Контроли и постављени су главни основи њеног судског уређења, који су у главном све до данас остали непромењени. Преглед упоредног законодавства Да би се правилније могло оценити уређење наше Главне Контроле, било би од користи изнети у кратком прегледу уређење те установе у другим државама. Наглашено је већ, да су судске атрибуције Главне Контроле разноврсне у савременим законодавствима. Њена судска надлежност није једнака у свима државама, јер је у зависности од извесних момената државнога живота, као што су социјалнополитичке прилике у земљи, облик владавине и т. д. С тога уређења државних установа којима ја поверено вршење те контроле у опште, па следствено и уређења њихове судске власти, нису истоветна. Овај преглед износи неколика типична уређења Главне Контроле у европским државама, с нарочитим погледом на њене судске функције. Како је међутим сталност и независност један од битних елемената судског обележја појединих установа, њихових органа и атрибуција, то ћемо ту карактеристику истаћи код оних законодавстава, која су усвојила принцип сталности и независности чланова Главне Контроле. Француска. — Најраспрострањенији облик уређења Главне Контроле је онај, који је усвојен у Француској законом од 16. септембра 1807. са доцнијим изменама и допунама. Француска Главна Контрола (1а Соиг сЈез Сотр1ез) састављена је из једног првог председника, три председника, осамнајест чла-

нова саветника (сопзеШегз шаИгез <јез сотр1еб), осамдесет и шест контролних известиоца (сопзеШегз геЈегепсЗаГгез), једног државног заступника (ргосигеиг ^епега1) и двадесет чланова рачуноводства (аисШеигз сјез сотр1ез). По закону о њеном уређењу француска Главна Контрола има две врсте задатака: да суди по рачунским предметима и да врши контролу. Она с једне стране представља особени административан суд, који прегледа и ликвидира рачуне опште државне администрације, а евенгуално и суди по њима; с друге стране она је ј^дно тело које има да обавештава извршну и законодавну власт о извршењу финансијских закона. Председници и чланови саветници стални су и некретљиви у служби. Само они имају права решавања и гласања. Државно заступништво при Главној Контроли представља државни заступник. Његова је дужност да контролише правилно извршење закона. Надлежност француске Главне Контроле различна је према врсти државних органа. Тако на пр. према рачунополагачима који рукују државним новцем, она има судску власт. Према рачунополагачима који рукују материјалом, она има контролну власт. Док према наредбодавцима она нема ни судску ни контролну власт. Њена судска власт је грађанско-правне природе. Кривично-судске власти она нема ни у случајевима утврђених злоупотреба, које суде редовни надлежни судови. Озакоњеним уређењем Главне Контроле усвојено је јединство финансијског правосуђа за целу Француску. По својој важности Главна Контрола долази после Касационог Суда. Она зависи само од Државног Савета, који решава по жалбама изјављеним на њена решења. Жалбе противу њених одлука могу се изјавити ако постоји један од ових законских услова: ненадлежност, повреда закона и прекорачење власти. Изузетно Главна Контрола има и власт Апелационог Суда при расматрању незадовољстава општина и других јавних установа на одлуке Савета Управних Области, ако нису у питању суме веће од 30.000 франака. Иначе она решава у последњем степену и њене су одлуке извршне. То је прва врста судских функција француске Главне Контроле. Али осим те прве и главне врсте атрибуција, она има и дисциплинску власт над својим особљем. Ту власт она врши или по званичној дужности, или на захтев државног заступника над оним особљем, које се огреши о дужност или компромитује углед и достојанство своје. Дисциплинске су казце ове; укор, привре-