Branič

Страна 128

»Б Р А Н И Ч*

Број 7-12

над ранијим, јер осигурава систематско помирење разлика између разних правних система у свету. Главне запреке кодификације налазе се"баш у различности правних свести код извесних народа. Постепеним и фрагментарним радом могу се постићи веће и значајније концесије, а самим тим и осигурати знатнији успех. Прве присталице кодификације међународног права јављају се крајем осамнајестог века и почетком деветнајестог. То су Бентхам, Стјуарт Мил и Естебан де Фератер. Мало доцније Паролдо, Домин Петрушевец, Блунчли, Дадлеј Филд, Фиоре, Диплеси и т. д. Скоро су сви један генерални међународни законик. А Блунчли и Дадлеј Филд израдили су и сам законик са многобројним члановима. Код Блунчлија и то је још карактеристично што издаје своја мишљења за многа правила. Многа научна друштва узела су за предмет проучавања кодификацију међународног права, као институт за међународно право, удружење за међународно право, које је на томе радило још под старим именом енглеског удружења за реформу и кодификацију међународног права, и т. д. Нарочиту пажњу посветила је још од прве конференције Панамериканска Унија. Шта више у Рио де Жанеиро би изабрана 1912. године једна комисија која је одмах отпочела свој рад. После рата понова обновљена та комисија израдила је више конвенција из међународног јавног права, а један законик међународног приватног права, које је поднела на усвојење шестој Панамериканској конференцији. Са појавом Лиге Народа засновале су се нове наде. Лига Народа, која је основана после светског рата, после једног лошег искуства за стабилност међународног права, морала је у домену своје активности задржати место и за усавршавање међународног права. И теоријски и практични разлози били су довољно јаки, да се еластични основи међународног права замене са више прецизним формулама. Том задатку служила би кодификација међународног права. Али, њена велика потреба није се огледала само на тој страни. Међународни живот стицајем нових околности постајао је све разгранатији, и требало је убрзо попунити извесне празнине. Први глас у корист новог дела чуо се још на првој сесији скупштине Лиге Народа. Представник Белгије г. Лафонтен предложио је, да скупштина са свог првог састанка позове меродавне институције, и да им препоручи рад на координацији правила која треба примењивати у односима између народа. Предлог белгијског представника остао је без успеха, јер се латинском схватању на-

супрот ставило англосаксонско. Лорд Роберт Сесил сматрао је, да није дошао тачан моменат да се што предузме на кодификацији међународног права, које још није довољно одређено. Међутим захваљујући сталним органима Лиге Народа, где заседају специјалисти, под окриљем те установе исвесне међународне конвенције кодификовале су нека питања. То је допринело да се после једног периода времена могло говорити озбиљније о потреби кодификације. Лига народа је отпочела своју делатност на том пољу и изабрала је систем прогресивне кодификације, који најбоље осигурава успех. Када је 1924. године на Скупштини Лиге Народа шведска делегација поново покренула питање кодификације, скупштина се одлучно изјаснила за и умолила Савет, да сазове комитет експерата, у чији састав треба да уђу личности од индивидуалне вредности, и од значаја за представљање главних правних система у свегу. Одговарајући тој молби Савет је образовао комитет експерата од 17 чланова, који су под претседништвом Хамарскјелда, шведског делегата развили свој рад по утврђеном програму. На првом месту комитет је себи ставио у дужност, да састави привремену листу питања између међународног права чија би решења путем међународних споразума била потребна и могућна. Даље, саопштити ту листу владама држава, које су чланови или не Лиге Народа, и проучити њихове одговоре. На крају спремити извештај Савету по питањима, која су достигла довољан степен зрелости и предложити поступак за спремање конференција. Рад комитета експерата био је огроман и задовољавајући. Узимајући у обзир многа питања он се ипак у свом крајњем резултату ограничио само на оне тачке, које постигавши зрелост могу бити предмет међународних конвенција. Кад је његов извештај дошао пред Скупштину Лиге Народа 1927. г. наишао је на леп пријем код присутних делегација. Само је португалски прететавник Кабалеро пао у заблуду, јер је претендовао да Лига Народа изради законик међународног права. Пошто је овај предлог негирао ствавност не водећи довољно рачуна о томе, што у свима деловима међународнога права нису утврђени принципи, није био усвојен и Савет је изабрао комитет од пет чланова. Тај комитег имао је за задатак да посвршава потребне припреме за сазив прве конференције и отпочео је одмах свој рад под председништвом г. Бадвана, професора Правног Факултета у Паризу. Комитет је упутио владама следећа питања: