Branič

Страна 134

„Б Р Л II И Ч*

Број 7—12

само из претпоследњег става чл. 165. закона о чиновницима грађанског реда, већ и из чл. 24, 25, 56, 59, 62Ј2 пом. зак. види, да се реч „напредовање" односи на напредовање и у основној и у положајној плати. Исто тако у чл. 106. закона о чиновницима грађанског реда предвиђено је од кад теку „принадлежности", а у чл. 28. пом. зак. основна плата предвиђена је од „принадлежности" на првом месту; па кад у првом ставу чл. 106. закона о чиновницима грађанског реда реч „принадлежности" обухвата у првом реду основну плату, нема никаквог основа, да се у другом ставу истог члана основна плата искључује из појма „принадлежности". Општа седница Државног Савета, одржата на дан 27. априла 1929. године бр. 16024 донела је по овом правном питању одлуку, која гласи: „Примени става 2. чл. 107. закона о чиновницима грађанског реда има места и .приликом унапређења на виши степен основне плате". О урачунавању година учитељске службе пре положеног испита за степен основне плате По питању урачунавања година учитељске службе пре положеног практичног учитељ-

ског испита I Одељење Државног Савета пресудом од 25-ХП-1925. год. бр. 18235, стало је на гледиште, да се за степен основне плате признају сходно чл. 137. у вези чл. 241. закона о чиновницима грађанског реда све године учитељске службе, а за групу сходно чл. 242. поменутог закона само године од дана положеног практичног учитељског испита. Четврто Одељење Државног Савета решењем од 24. јануара 1928. год. бр. 12495 задржало је у смислу чл. 14. уредбе о пословном реду у Државном Савету и Управним Судовима изрицање пресуде, јер је већина г.г. саветника била мишљења, да се учитељима треба признати за групу учитељска служба, па и она пре положеног учитељског практичног испига. С тога је ово питање изнето пред Општу Седницу Државног Савета. Државни Савет у својој Општој Седници, одржатој иа дан 9. марта 1929. год. бр. 8892, донео је одлуку, која гласи: „Године учитељске службе пре положеног практичног учитељског испита признају се учитељима за степен основне плате; а за групу признају се у смислу чл. 242. закона о чиновницима грађанског реда„.

III Одлуке Главне Контроле.

Дневнице и остали трошкови државних службеника Главна Контрола размотрила је решење Министарства Финансија Д.Р.Бр. 18889 од 15. маја 1929. године којим је прописан поступак код примене одредбе чл. 48. Уредбе о накнади путних и сеобних трошкова државних службеника грађанског реда Д.Р.Бр. 150000/28. а које гласе: „Поводом неједнаког тумачења и примене чл. 48. Уредбе о накнади путних и сеобних трошкова државних службеника грађанског реда ДРБр. 150000/28. год. препоручује Вам се, да у оваквим случајевима поступате по следећим упуствима: 1) Одредба чл. 48. Уредба ДРБр. 150000/28. год има се примењивати у свима случајевима, где је појединим законским прописима наређено, да приватна лица — правна и физичка — имају да сносе трошкове учињене приликом изласка државних службеника по пословима приватно-правне природе било по позиву заинтересованих лица било по наређењу законском или службеном. 2) У случајевима, где је Законом наређено

да приватна лица — правна и физичка имају да плате у корист државне касе дневницу за државне службенике, који врше њихове послове приватно-правне природе (Закона о трошковима управних власти) неће се од приватних лица наплаћивати никаква дневница за државу, већ ће се државном службенику исплатити дневница и остали трошкови из депозита, који приватна лица полажу по одредби става 2. чл. 48. Уредбе ДРБр. 150000 28. год. Ово са разлога, што су по закону о трошковима управних власти управни чиновници и остали службеници за изласке по пословима приватно-правне природе имали стални месечни додатак, који је чл. 49. закона о буџетским дванајестинама за август—новембар 1925. год. укинут а који је до тада исплаћиван из сума, наплаћених на име дневнице од приватних лица по чл. 5. закона о трошковима управних власти. 3) Према одредби става 1. чл. .48. Уредбе ДРБр. 150000128. год. дневнице и остали трошкови припадају по одредбама Уредбе ДРБр. 150000Ј28. у свима случајевима, где се посао приватно-правне природе врши ван