Branič

Број 7-12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 135

канцеларије. Према томе дневнице се имају исплаћивати по одредбама чл. 4., 5. и 6. километража по одредбама чл. 7., 8., 9., 10. и 17. накнада за возну карту по одредбама чл. 11., 12., 13. и 14. накнада за подвоз колима по одредбама чл. 15., 16. и 18 накнада за пртљаг по одредбама чл. 19. и 20. и накнада за изванредне трошкове по одредби чл. 22. Уредбе ДРБр. 150000(28. год., без обзира на то, да ли се посао приватно-правне природе обавља у месту сталног службовања или ван овога (чл. 2. Уредбе ДРБр. 150000)28. год.). 4) Исплата дневнице и осталих трошкова

Д-р Илија М. Јелић: „Васојевички Закон од дванаест точака"*). I У Српском Књижввном гласнику од 1 децембра ове године (стр. 534—538) изишла је рецензија под горњим Егасловом у којој су учињене неке замерке мојој расправи истог назива („Васојевички закон од дванаест точака". Посебна издања Академије наука 1.ХХШ Београд, 1929). Иако учињене замерке по речима самог рецензента не умањују вредност моје књиге, јер, ».... она остаје као једна од значајних књига за нашу историјскоправну књижевност,« ипак се морам на њих осврнути, јер су у њима изнесена нека нетачна схватања која се тичу метода у научном расорављању, па ће њихова исправка бити од користи не само за писца рецензије, него и за сваког другог који се бави науком и њечим обрађивањем. II 1,— Рецензент замера што нисам навео имена лица од којих сам дознао за текст закона,»јер то не би било без значаја за проучавање закона, нарочито за испитивање његове аутентичности.« Истина, имена лица нисам навео, али сам навео време, место и средину у којој сам дознао за текст закона, а та три елемента су довољни да послуже смеру коме рецензент тежи, Правило је, кога се држе сви озбиљни истраживачи, страни и домаћи, који своја испитивања врше не-

*Ј Као одговор г-ци Радмили С, Петровићевој, на њену рецензију објављену у Српском књижевном гласнику од 1 децембра 1929 стр. 534—538, добили смо од г, Д-ра Јелића овај документовани чланак. Уредништво

има се вршити из депоноване суме и благовремено поднесеним рачунима, прегледаним и визираним од надлежне Месне Контроле а по одбитку изузете аконтације. Вишак положеног депозита, ако га према визи Месне Контроле буде било, има се вратити депоненту. 5) Овим се замењују сва до сада издата објашњења и упутства о тумачењу и примени чл. 48. Уредбе ДРБр. 150000128. год." и нашла, да противу овог решења нема шта да примети. Из опште седнице Главне Контроле од 4. јуна 1929. год. Бр. 46746.

посредно и на лицу места, да се не помињу имена лица од којих се дознало за овај или за онај податак, јер се сматра да је довољно кад се каже да се до тих података дошло непосредним испитивањем на лицу места и кад се поред тога означи време и крај у коме је испитивање вршено. И то се ради тако, не само кад се прибира општа грађа, него и кад се прибира грађа ове врсте чијим сам се прикупљањем и ја бавио. Као доказ за ово последње наводим примера ради; Рад. Космајац: Лека-канум (з1с !) [Годишњица Н. Чупића, XXI. 210—220]; Андрија Јовићевић: Малесија (7 Закон Леке Дукађина) [Насеља, књ. 15, 96—98] и Оје?оу; Капиш 1 Кеке ОикасЈјшН [НуШ 1 БгНез (Скадар) у безмало свим бројевима од пре и после светскога рага], који су прикупљали и објавили текст Закона Леке Дукађина и од којих ниједан није забележио имена лица од којих је дознао за текст закона. Уосталом, у неким случајевима друкчије се и не може поступити него тако, јер је понекад немогућно назначити имена лица од којих сте дознали чињенице, пошто их нисте чули од једног или од четворице, него од читавог круга лица, и то од сваког по нешто, а тек од свих скупа све. Такав би случај био с обичајима који се чују у породици (јер нико од нас не би знао казати шта је све чуо од оца, шта од мајке, шта од старијег брата, а шта од својих комшија) или на каквом скупу или седељци где сви учествују у разговору и где се узајамно допуњују и коригују. Због тога се у таквим и сличним случајевима прикупљени подаци не могу везати за име овога или онога лица, него за име целога скупа, целе средине у којој се до тих података дошло. Отуда изостављање имена у такпм и сличним случајевима важи као утвр*

Критика