Branič

Број 7—12

„Б Р А Н И Ч'

Страна 137

све чињенице те изгубио из вида, и зато је и могао изразити чуђење, коме овде уопште није било места. Кад су се сами Васејевићи почеЛи бавити прикупљањем и испитввањем правних обичаја свога краја, нарочито кад су се почели више интересовати за племенске одлуке које су доношене на народним скупштинама и којима је вршена реформа старих и увођење нових правних обичаја, дознало се од старих људи и за тексг „Васијевичког закона", као и за текстове других ппеменских одлука и уредаба. Г. Томаш К. Катаник , срески начелник у пензији, родом из села Божића у Васојевићима, који се већ двалесет и више година бави прикупљањем обичаја и проучаваљем грађе о Васојевићима и који је без сваке сумње један од најбољих познавалаца живота и обичаја Васојевића, чуо је текст „Васојевичког закона" још пре светског рата однеких стараца (Сава Перова, с РеџоваЛуга, који је сматран за најбољег познаваоца традиције Васојевића, и других). Кад сам почетком 1927 послао г. Катанићу текст закона који сам чуо и забележио 1916 да га сравни с тексгом који је он чуо и забележио, г. Катанић ми је одговорио писмом од 20 јуна 1927 да је и он чуо све одредбе „Васојевичког закони" које сам и ја забележио, осим одредбе § 2, јер каже: »За то нисам чуо, већ је глава људска рачуната 1001 грош» Осим тога, г. Катанић ми је послао и свој коментар појединих прописаовога закона, затим неке друге прогшсе којих није било у моме тексту, као и неке податке о практичној примени „ Васојевичког закона", али их ја нисам хтео употребити, јер их нисам дознао непосредно на лицу места. Најпосле, г. Китанић каже, да су Васојевићи на својим племенским скупштинама доносили разна решења, норме и правила, »по којима су се владали и која су обавезка била за сво племе. Таква решења, која су била обавезна за племе и по којима се калупио живот, народ је називао законом, судом и правдом,,.. Према потребама закон је допуњаван и све се сводило да се одржи вера, слобода, иче своје и заштити човек од самовоље појединаца. Како није ништа писано, закон је памћен и дефинисан у кратке изреке, и многе су му точке савршеније и боље него данашњих закона. Почетак закона је давњи, али је до нас дошао у оном облику у коме је практикован од 1825.—1852 « — Г. Богдан Н. Лекик , родом из Краља у Васојевићима, сада адвокат у Веограду, у своме писму од 20 септембра 1929 каже између осталога и ово: »Прочитао сам твоје најновије дело-студију »Вссојевички закон од дванаест точака«, чије су ми »точке« и сздржина коментара били

скоро у целини познати, јер ми је сцр то у раном детињству толико пута понављано у кући мога деде од најугледнијих Васојевићких главара. Но твоја је огромна заслуга, што си све то марљиво прикупио, стилски ванрвулт обрадио и на тај начин од заборава спасаб. С обзиром на то, да су Васојевићи од вајкада били национално ретко свесни и да су били у непрекидној борби са Турцима, они су, силом околности, били принуђени, да доносе норме које су регулисавале њихове унутрашње односе и за њих биле обавезне исто онако као што су данашњи закони обавезни за грађане једне државе. Ја бих само желео, да се на овоме не зауставиш, но да продужиш рад у истом правцу и да прикупиш још и друге многобројне одлуке и норме, које су Васојевићи доносили на својим скупштинама у току целог XVII, XVIII и првој половини XIX века, те да се на тај начин ово ретко богаство народне традиције од заборава спасе.«—■ Г. Шкепан Арсовик, судија у Царди, родом из Краља у Васојевићима, у свом писму од 2 децембра 1929 између осталога каже ово: »Кад ми је закон дошао руку одмах сам га прочитао и видео да су ми неке ствари познате још од раније, као нпр«.... и текстуално наводи одредбе §§ 2, 3, 7 и 8, па наставља: »Све ове ствари, које ти рекох да су ми познате, причао ми је још раније пре турскога рата мој пок. деда [по мајци] Радош Рајовић, батаљонски барјактар [из Краља].« Г. Ђорђе Г. Ћулафик, адвокат с Андријевице, родом из Полимља у Васојевићима, ту скоро (14-ХН-1929) пише ми да је прочитао моју књигу „Васи/евички закон" и поред оетадога каже: »Књигу сам прочитао и видео да је по стилу, писмености, логици, право ремекдјело. За њену садржину, односно о самоме закону и другоме што јеу вези са њим, не могу ти тако брзо одговорити, јер ја врло мало знам о овим стварима. Све ми из ње није некако ново, а откуда то, ја сам не гмогу рећи; тј. када је читам изгледа ми као да читам оно о чему сам евакодневно слушао, с малим изузетком, али ја лично не бих знао рећи: је ли то закон био, или у народу узречице и поједине временом израђене заповијести«. То су ми исто усмено казали још и многи други Васојевићи (г. Илија Бобовић, претседник будимљанске општине и др.) наиме: да су им прописи закона познати, али да не знају од кога су их чули, а још мање откуда су и како су постали. А то је сасвим појмљиво: име закона и његова творца се заборавило, јер смо ми че,твртл генерација после оних који су донели : закон; заборавиле су ее и многе законске одредбе, а оне које су се очувале усменим