Branič

Број 7—12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 177

Можда је оваква плодност атрибут те службе, једна врста државног дара који сваки министар понесе из Јелисеја са претседниковим декретом о псстављењу Али треба прочитати говоре овога министра. Свакад и свугде — и у томе је он тај духовити и редак беседник — он говори без „патоса" и без баналности, у складу, са интелигенцијом и компетентношћу. Да, са истинском компетанцијом. А зашто да не? То је најмање што би се могло рећи да он има одређено гледиште и бистрину за сваку ствар. Његова мисао је једна моћна кула светиља, коју он може без умора пројектирати на најразноврсније предмете. Сваки од тих предмета је осветљеи неизменично са свих страна, у свима својим кутовима и кутићима, до крајње дубане. У његовом је домашају све што се може памћењем научити и разумом схватити. Он разуме све, и то брзо и задржи све у памети. После овога ви сте већ могли разумети, ако до сада то нисте већ знали, да овај човек такве интелигенције никако не мари у политици апсолутистичке системе. За њега је политика експериментална наука. Она треба да поступа обазриво, пипањем, узастопним експериментисањима. Она је хигијена, а по потреби медицина за народ. Исто као живот једне индивидуе, тако и ; живот народа представља детаље, навике, предрасуде, нагомилане догађаје, и о свему томе се мора водити рачуна. Адвокат Поенкаре о томе води рачуна. Он је сам казао: „Ја не гледам ствари са Сиријусовог станоновишта." Не! Он не заборавља никада ни време, ни места, ни људе, ни околности, ни могуће потресе, нити евентуалне противнападе. То је један велики практичар и крајње савестан. Са истих узрока долази његов успех и у Палати Правде. Све разумети и све објаснити, то су две професионалне особине једног адвоката. Нека ми не замери Боало, он није поуздан да ли те две особине чине једну, али адвокат Поенкаре бар те две особине има. Он је неупоредив у томе да расветли одмах у колико има истине у једној лажи и колико има лажног у једној истини. Примедбе се гомилају у његовоме мозгу као у каквом хемијском суду. Тренутно само, оне су разлучене, аналисане и поново састављене у виду аргумента. Леп је то призор који ћете видети у Палати Правде кад год то зажелите: Адвокат Поенкаре слуша свога противника. Хтео сам рећи да он слуша „пажљивим погледом" јер је апсолутно немогуће, када се човек сети њега, евоцирати у првом моменту шта друго

него његово високо чело и његове очи, у исто време у сталном покрету и тако чудновато фиксиране у ретким случајевима, када се упру за неки тренутак. По свему се види да он слуша с таквом пажњом која га апсорбује и слушајући он у исто време са једним потезом бележи побијања. Али треба знати, да је он у стању да ништа не бележи и да у памети одмах спреми приговор. Њему за овај стварни рад није потребан никакав напор, нити изгледа да му то досађује или га замара. Он пише тако рећи механички, и пише све: закључак, аргументе, стил, епитете, п.а^антезе, интерпукцију, ништа у томе недостаје, и он би могао те белешке са суђења такве какве су, одмах дати у штампу. Ево га где се диже, мали, дежмекаст и с погледом покретнијим но икада и ево где говори са узвишеним и сувим гласом Ах, колико је тешко дати дефиницију његове речитости сем ако нећемо да је дефинишемо још и увек по њеној суптилности и разноликости. Она је тачно у сваком случају оно, што треба да буде да би изазвала општи утисак „ово је у ствари врло добро" и то и од најтежих слушалаца. Увек јасан, разуме се, овај реалиста говори најпре и пре свега да га остали разуме. Исто тако увек коректан: овако један јасан дух може се изражавати само на француском и то на сасвим добром француском. А све остало , о Боже мој, то понављам, зависи од прилика. Његов акценат је увек у јачини према његовим слушаоцима и његове метафоре од-. говарају предмету о коме говори. Он расправља крупна питања са ширином погледа једног филозофа, а ситна са најтачнијом прецизношћу једног малог чиновника. Он ће употребити индигнирани акценат „да би ослободио своју савест" у Драјфусовом процесу, а с друге стране он ће дискутовати са неупоредивом хладнокрвношћу питања о буџету. Он ће заузети три рочишта да научно објасни текст закона поводом једног стечаја. Али када заступа Академију Гонкур његов стил цвета сам од себе. Он цвета треба да се разумемо. Не тиче се ораторских опширних разлагања, нити рафинираног тражења речи или сликовитости. Ја бих рекао да је Адвокат Поенкаре Атињанин, ако је атицизам састављен од умерености и од мере. Његова мисао не остаје никако као један скелет: он га покрива месом, он му даје душу, боју, он га оживљава, али он га неће обући у сјајно рухо, које би га више или мање сакрило. Нешто скромних украса тамо амо и ништа више. У истини рећи: пре накит него цвеће: То је човек око кога се боре политике и