Branič

Број 7—12

,Б Р А Н И Ч"

Страна 179

боде ваздушног простора, не дотичући се ипак одбранбених права појединих држава. Овој опширној тези придружили су се и исту разгранали радови и одлуке значајних упружења као што: 1) Међународне Правне Асоцијације (1п1егпаИопа! 1а\у АззосЈаћоп), која је организовала више конференција. На конференцијама у Хагу (1921.) и у Буенос-Ајресу (1922) третирана су питања транспорта ваздухопловима и о јурисцикцији под коју транспортирана лица потпадају у цивилним и кривичним стварима. На конференцијама у Буенос-Ајресу и у Стокхолму (1924) дебатирано је такође и питање ваздушног рата. 2) МегпаИопа! Ап АззоааИоп, са седиштем у Хагу, састављена од више конзорција за ваздушну пловидбу, на многим својим седницама (главна: 15-та одржана 1928. год. у Паризу) третирала је многа веома интересантна питања (поглавито техничка) од којих је најзначајније питање одговорности јавних друштава за ваздушну пловидбу. Ови радови праћени су осим тога од Комитета за транспорте ваздушним путем Међународне Трговачке Коморе у Паризу, која сазива прву међународну конференцију за приватно ваздухопловно право, на којој је било решено, 1) да се усвоји поднети од француске владе пројект међународне конвенције о одговорностима поводом транспорта ваздухопловима, као и 2) да се организује технички међународни комитет (који се већ и састао) експерата за ваздухопловно право, коме је задатак да проучава постављена му питања и за то истима даје своја мишљења. Све ово веома убедљиво нам доказује, да се у погледу ваздухопловног права не може полазити са националне тачке гледишта, већ напротив од универсалности људи. Благодарећи горњем интелектуалном и правном покрету формиран је кодекс доктрина, познат под именом „Кодекс ваздуха" (сосЗе с1е ГаЈг). Формирање овог кодекса иде паралелно са радовима Међународних Правних Ваздухопловних Конгреса, који су на истоме сарађивали овим редом: Прва конгрес: у Паризу 1911. год. Усвојен је у начелу без значајних измена пројект Кодекса, израђен од Деиејена. Овај пројект обухвата правне одредбе из области: јавног, приватног, административног, фисхалног и казненог права, која свака обухвата по једну књигу кодекса. Други конгрес: у Женеви 1912. год. Разрађују се у целини прва и делимично друга књига кодекса. Нарочито треба под-

вући, да је усвојен принцип националности ваздухоплова. Трећи конгрес: Франкфурт на Мајни 1913. године. Дебатирају се питања о праву прелетања туђе територије, о упражњавању права летења и о санкцијама због евентуалних злоупотреба. Четврти конгрес. у Монаку 1921. год. После прекида изазваног ратом наставља се рад на доношењу кодекса. Дискутује се о раније прокламованом принципу слободе ваздушног простора и доносе се извесне одредбе о ограничењу те слободе мерама безбедности, које свака држава може за себе прописати. Пети конгрес: У Прагу 1922. год. Израђује и усваја принципе аеронаутичке хипотеке, која се базира на: 1) јавности стварних права на ваздухопловима; 2) на важности тих права у свима државама и 3) на немогућности примене на ваздухоплове обичних мера реалног обезбеђења. Шести конгрес: у Риму 1924. год. Дефинитивно је израђена прва књига кодекса, која добија ову садржину: Кодекс ваздуха. ■— Књига I Ваздушно Јавно Право: Глава 1. — Општи принципи ваздушног саобраћаја. Глава 2. — Националитет и натписи. Глава 3. — Атерисаж. Глава 4. — Бацање предмета. Глава 5. — Разбијени ваздухоплови (ерауез сГаегопеЈз). Глава 6. — Законодавство, које има да се примењује и судска надлежност у ваздухопловном саобраћају. Глава 7. — Режим, који се примењује на ваздухоплове у иностранству. С тачке гледишта јавног права интересантна је усвојена класификација ваздухоплова. Ови се деле на јавне , када су у служби јавних власти и приватне, када у таквој служби нису, ма да и припадају некој држави. Седми конгрес-. Лион 1925. Бавио се највише финансијским питањима. Главни принцип, који је усвојен, јесте да ће сваки приватни ваздухоплов у међународном саобраћају бити дужан да се дигне са царинског аеродрома да би прво спуштање у иностранству извршио такође на царинском аеродрому. Поред тога треба поменути и рад Међународне Конференције за међународно приватно ваздухопловно право у Паризу 1925. год. на припремању заједничке за све државе ваздухопловне легислације, која је постигла: 1) споразум о конвенцији односно одговорности предузимача транспорта у ме-