Branič

Страна 84

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—10

награду ван сваке сумње, без обзира да ли се суди по доказном поступку или слободном судијском уверењу. Кад би друкче било онда би подела из друге алинеје § 62 новог К. С. П. била немогућа. Кад би ова лица, чија је функција нужни изузетак, имала права да своју изузетност претворе у професију и одбрану обављају у виду сталног занимања — онда би они уз ова права морали имати и одговарајуће дужности. Ако они имају право на редовно обављање овог посла, онда би они неминовно имали и све дужноети које с правима кореспондирају. Међутим у закону стоји да су адвокати и сутски чиновници дужни примити се одбране, кад их суд за то одреди, дочим остала лица нема.ју те обавезе. Ако би браниоци - неадвокати као друштвени ред и професија по закону постојали, онда би један пензионисани суднја могао бранити у виду занимања, кад има да прими хонорар, али се не би морао примити одбране, кад га суд на то одреди. Један адвокат напротив подлежи овој обвези, те каквог би онда имало смисла: адвокату дати Права и обвезе а браниоцу - неадвокату само права. Ово би се могло појмити само онда, кад би функција браниоца - неадвоката била предвиђена као нарочита привилегија за изузетно способне и заслужне правнике, а не за широк круг лица из § 58 К. С. П. Кад би бранилац - неадвокат на основу § 58 новог К. С. П. имао право брањења у виду занимања, онда би се од њих створио читав друштвени ред, за које би законодавац, само да је такву професију уоиште предвиђао — створио извесну надзорну власт или професионалну установу. Кад би ред бранилаца - неадвоката као професија уопште постојао, онда би о раду ове професије не само на суду већ и ван суда неко морао водити надзор. Зар част, слободу и животе појединаца могу закони поверити лицима која и ван суда и у њиховом пословању не би била подвргнута контроли једне професионалне установе, која би кореспондирала са адвокатском комором. Без такве установе ови браниоци - неадвокати, били би лишенн многих скрупула и њихова почетна метода: тајне везе са притвореничким чуварима, насртљивост на породице оптуженога, злоупотреба имена и тобожњих веза, све без ичије контроле — развила би се у опасност по морал, правосуђе, јавне и приватне интересе. Поред овога и § 40 Хрват. Каз. поступка убеђује нас у овој тези. По њему из истих узрока које је пред очима имао и § 11 нашег К. С. П. предвиђени су браниоци, али

је предвиђено да бански столови почетком сваке године саставе листу свих бранилаца, те је бранити могао само онај, ко се на тој листи налазио. Бански Сто је имао власг некога и не уписати, ако је било разлога „због којих се тко по закону има искључити од судства, одвјетништва или биљежништва". Значи да је Бански Сто таквом листом водио надзора о раду и моралним квалификацијама браниоца. Да је законодавац хтео брниоце - неадвокате да толерира као професију поред адвоката — онда он ни у ком случају не би изоставио бар ове листе, ову минималну гаранцију за једну огромну и одговорности препуну професију. Најзад да је законодавац од ове изузетне нужности хтео да створи нарочиту професију бранилаца - неадвоката, он би и за њих, као што је то за адвокате, лекаре и остале слободне професије предвидео пореску обавезу из закона о порезима. Поред професија побројаних у другој групи чл. 42 Зак. о непосредним порезама —• законодавац би предвидео и ову професију само да је хтео њено стварање или легализирање. Кад би гледиште да је ово занимање законито, било уопште оправдано, онда се ред браннлаца - неадвоката не би иорезе ослобађао, кад од ње није ослобођен ниједан законима признати ред или професија. За онога који по правилу брани у кривичном поступку морају бити предвиђене исте квалификације као и за онога који заступа, јер се те две функције ни по својој природи ни по својој важности не могу једна од друге квалитативно двојити. Закон о адвокатима у § 4 предвиђа поред осталих и један ред моралних квалификација. Кривична или дисциплинска осуда брисања из адвокатског именика; занимање које се не слаже с угледом, чашћу или независношћу адвоката; недостојност поверења; стечај; одрицање адвокатуре и права на поновнн упис (да би избегао дисциплински поступак); душевне или телесне мане, које искључују способност вршења адвокатских послова; истрага пред кривичном или дисциплинском влашћу — све су то услови који искључују адвокатуру. За браниоца - неадвоката није предвиђен ниједан од ових услова. Да је законодавац од њих хтео стварати професију он би с обзиром на важност функције браниоца — и за овај ред предвидео извесне моралне гаранције и услове, ван којих није остао нити може остати ниједан друштвени ред са функцијама јавно - правног карактера. Законодавац је ове моралне квалификације за браниоце - неадвокате тражио у § 11 старог крив. суд. пост. те да њих, данас кад је адвокатура дал^ко распрострањенија,