Branič

Страна 86

.ВРАН И Ч"

Број 7—10

видност, т. ј. несгтособност за плаћање. Закон прописује (§ 67), да ће се нарочито сматрати да је дужник инсолвентан, када он обусгави плаћања. Дакле, закон сматра обуставл>ање плаћања као спољни знак нарочитог стања инсолвентности и за овај моменаг везује и питање отварања стечаја над имовином дотичног дужника. Према томе, треба разликовати две категорије дужника: правна лица и заоставштине с једне стране, којима се стечај може отворити и у случају саме презадужености, ма да плаћања и нису обустављена, и сва остала лица (трговци и нетрговци) с друге стране, којима се стечај може отворити и онда, када постоји само неспособност за плаћања, ма да и нема презадужености. Да ли је дужник инсолвентан или презадужен, или и једно и друго, — то је увек једно фактичко питање, које има да реши суд. Ми мислимо, да у колико је инсолвентност предуслов за отварање стечаја, иста се мора ценити веома обазриво и увек у вези са питањем презадужености. И доиста, ма да то у закону није изречно наглашено, стечајно поступање има за циљ сразмерно намирење свих поверилаца из целокупне дужникове имовине. Према томе, када нема презадужености, већ постоји само инсолвентност, онда је опасност за повериоце много мања, но што је то онда, када је инсолвентност дошла као последица презадужености. За то, држимо, да би одговарало духу и циљу стечајног закона, када би се код доношења одлуке о отварању стечаја услед инсолвентности ценило питање у з р о к а исте. Ако је тај узрок презадуженост — онда стечај треба отворити ма да је инсолвентност и само пролазне природе, док, обрнуто, ако презадуженост не лостоји, онда треба да инсолвентност буде једно трајније стање (када су напр. обустављена плаћања) и, напротив, никако се не би могло узети, да је дужник неспособан за плаћања у опште, ако је он само стицајем случајних околности пролазног карактера моментално неспособан да исплати неку доспелу тражбину мањега значаја. У осталом, ово је, као што рекосмо, једно фактичко питање, те се има решавати у овом или оном смислу од случаја до случаја. Предложити отварање стечаја може или сам дужник, или који од поверилаца. Нарочито је важно нагласити овде, да је по новом закону укинуто отварање стечаја по службеној дужности. Једини изузетак је направљен за случај, када је суд ускратио потврду принудног поравнања ван стечаја, или обуставио тај поступак услед тога, што дужников предлог за принудно поравнање

не одговара закону, или ако се поступак није могао довршити у законом прописаном року од деведесет дана (осим по нарочитом одобрењу Министра Правде), или постоји који други законски узрок за обуставу тога поступка (вид. §§ 2, 4, ст. 4. §-а 12, 34 и 56. закона о прин. поравн. ван стечаја), но и у свима овим случа.јевима судћестечај отвориги п о з в ан и ч н о ј д у ж н о с т и с а м о о н д а, к адајеупитањудужник, кој и ј е т рг о в а ц (§57. зак. о прин. поравн. ван стечаја). Када се стечај отвара по предлогу самога дужника, онда није потребан никакав доказ његове презадужености или инсолвенције, — довољна је сама изјава дужника, да се он налази у једном од ова два стања, осим ако се предлог односи на неко трговачко друштво, правно лице, или заоставштину, а не потиче од свих лично одговорних другара, или свих овлашћених за заступање лица, или свих наследника; -у овом случају суд је дужан да о предлогу саслуша и сва ова лица, па ако се она с предлогом не сагласе, онда је предлагач дужан учинити в е р о в а т н и м, да се дотично трговачко друштво, правно лице или заоставштина налазе у једном од горњих стања, а ако то не учини, онда се стечај неће отворити. Треба приметити, да и у овом случају није потребан потпун и несумњив доказ, већ је довољна вероватноћа презадужености или инсолвентности — такође једно фактичко питање, које подлежи оцени суда. Одустати од својег предлога за отварање стечаја дужник може само до оног момента, када је проглас о отварању стечаја прибијен на судској табли, што је и појмљиво, јер од овог момента (тачније од почетка тога дана) почиње по §-у 1. ст. зак. правно дејство стечаја. Када отварање стечаја тражи поверилац, онда је он дужан учинити вероватним (а не доказати!) да постоји која његова ма и не доспела тражбина и да је дужник неспособан за плаћања, односно презадужен, но ово последње није потребно, ако је у питању дужник, који се налази у поступку за принудно поравнање ван стечаја или непосредно (у року од 15 дана) после обуставе тога поступка. Овде је важно приметити, да се закон задовољава са вероватноћом, а не тражи доказе, што је и оправдано, јер стечај се отвара у интересу свеколиких дужникових поверилаца ради њиховог сразмерног намирења, те би одуговлачење било штетно по њихове заједничке интересе, а саме тражбине с отварањем сгечаја постају способне за остваривање у