Branič

Страна 104

,Б Р А Н И Ч'

Број 7—10

јом отворено казао, да само Филип може бити убица. Као што је њега Едерера прва импресија детерминисала противу Филипа, тако је исто противно њега оваква изјава детерминисала иследнике, који су напустили остале путеве истраге, не саслушавши пре претреса ни мајку, ни сестру оптуженога, чије су изјаве све ишле у његову корист. На претресу су се узбудљиве сцене низале једна за другом. Жена и кћер убијенога оца, а мајка и сестра оптуженог сина сваком речју и вапајем пред поротницима одавале су невиност младог студента. Његови школски другови, који су из Дрездена похитали у помоћ свом врлом колеги давали су изјаве, које само честити људи у таквој ситуацији, добијају и заслужују. Поротници су дрхтали од бола; сродници и пријатељи гушили су се у сузама, а одбрана чинила своје да апелом на љутска срца истисне остатак сумње у љутским разумима. И кад се заиста на лицу поротника могло читати да је топло срце надвладало хладан разум — избио је сукоб између одбране и државног тужиоца, сукоб фаталан по опгуженога, а вероватно и по саму правду. Криминално-психолошки завод дао је своје мишљење о природним празнинама у сећању код оптуженога, ке узимајући у обзир све доказе и прилоге. Такав извештај одбрана је напала као непотпун, те је и била противу његовог читања, па је суд закључио да се тражи нови извештај на основу свих доказа. Претрес је одложен, а судбина Филипа Халсмана отета из руку поротника, у моменту, када су се теразије правде сасвим ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

иреокренуле на његову страну. Одбрана није била свесна да преношењем тежишта са људских срца на хладне кабинетске мозгове, који својим ушима не чују аргументе, нити својим погледима прате све емоције, све покрете, сва дејства оптужбе и одбране. Они све то не виде већ замишљају, и то не само према реалном објекту, већ према хладним догмама, често тачним, још чешће и нетачним. Извештај је поново био исти. Претрес је настављен тек након месец дана после врхунца узбуђења и убеђења. Тада више није било речи сведока, нити пледоајеа бранилаца, који каткад у челичном срцу откривају сузу. Све је то једном било, и сада се налази само у сећању љутских разума, али не више у дубинама љутског срца, из којих је све избрисао месец дана произвољног препричавања и коментарисања. Прочитан је само извештај, одбрана остала при речи и — пресуда је пала: Филип Халсман је крив за убијство свог оца. Случај младог студента Халсмана је један од најинтересаитнијих случајева из криминалистике. Да ли у њему постоји један од примера сутског злочина или заблуде — неће можда никад бити расветљено. Али је ван сваке сумње да у њему према извештајима са овог ретког процеса постоји еклатантан случај — како је често у интересу материјалне истине боље један доказ или основ обарати живим речима и противразлозима него мртвим прилозима, па кад би они били и сигурни, и за изналажење истине уопште потребни. Д-р Радоје Вукчевић

Примена правилника о наградама адвоката

Правилник о наградама адвоката на територији Београдског апелационог суда у самом почетку свога важења наишао је у примени на тешкоће. Разни судови различито су тумачили поједине његове одредбе, разуме се, увек на штету адвоката. Комори су почеле стизати жалбе и она је одмах интервенисала код Господина Министра правде. Резултат интервенције била су два расписа упућена свима судовима на територији Београдског апелационог суда, чију садржину доносимо овде текстуелно. Р а с п и с Господина Министра Правде свима судовима на територији Београдског апелационог суда. „Адвокатска Комора у Београду актом својим Бр. 1038. од 22. маја 1930. год. прет-

ставила ми је, да Ужички првостепени суд не примењује Правилник о наградама адвоката на територији Београдског апелационог суда, који сам прописао 25. априла 1930. год. Бр. 39442. а који је у живот ступио и обавезну снагу добио 3. маја 1930. год., јер сматра, да његова примена долази у обзир само у случају, кад се адвокат и странка коју је заступао споре о висини награде. Оваква пракса погрешна је, јер је Правилник прописан баш ради тога, да судови досуђују трошкове по ставовима које о« предвиђа у сваком спору где се адвокат појављује као заступник парничке странке, пошто парнична странка досуђене трошкове даје адвокату као награду. И до сада по устаљеној пракси, адвокати су у највећем броју случајева заступали странке за