Branič

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—10

Извештај Одбора Коморе поднет II Редовној Скупштини Адвокатске Коморе у Београду, одржаној у згради Радничке Коморе 26. октобра 1930. год. у Београду.

Одбор Коморе, који је изабран на конституирајућој скупштини од 9. и 23. јуна 1929. год. има част поднети скупштини извештај о своме раду за време од I редовне скупштине, одржане 25. августа 1929. год., до данас. Прва редовна скупштина сазвана на основу Уредбе Министарства Правде Бр. 31.220 од 20. априла 1929. год., донела је све пословнике и буџет у смислу § 49. зак. о адвокатима, и на тај начин завршила је сав посао који би иначе имала да обави октобарска скупштина, коју предвиђа § 38. зак. о адвокатима. Зато је Одбор Коморе, по исцрпљеном дневном реду, поднео предлог I редовној скупштини, да се у октобру 1929. год. не одржи скупштина и овај је предлог једногласно усвојен. Прва брига одбора после скупштине била је, да пословнике, које је скупштина примила, легализује, т. ј. да их поднесе Господину Министру Правде на одобрење, што је одмах и учињено. Господин Министар Правде одобрио јепословнике подБр. 77224 од 5. октобра 1929. године. Пословници су примљени у целости, онако како их је Одбор предложио, а Скупштина усвојила, осим два параграфа који су изостављени, а односили су се и то: један на опште седнице дисциплинског већа, а други на учешће коморе при распореду приправника на бесплатну вежбу у суду. Дакле обе одредбе од мање важности. Тек када су одобрени пословници, одбор је дошао у могућност, да развије потпуну своју делатност и он је то и учинио, у колико су му прилике допуштале. Одбор је за ово време имао да реши и многе и тешке задатке. Пре свега и изнад свега, Одбор је сматрао својом светом дужношћу, да сачува сталешку аутономију адвоката и налази да је до данас у томе потпуно успео. Од колике је пак важности сталешка аутономија, није потребно нарочито објашњавати. Ваља напоменути само, да је то једна од најважнијих тековина добивена новим законом о адвокатима, коју због тога, поред Одбора коморе, мора да цени и чува и сваки члан Коморе понаособ. Одбор је држао седнице по правилу сваке среде а по потреби и у друге дане. Укупно је одржано од 25. августа 1929. год. за-

кључно са 15. октобром 1930. год. 57. седница. С овом констатацијом морамо се зауставити у даљем излагању „општег погледа" на рад Одбора Коморе. Јер извештај који данас подносимо Скупштини има да обухвати, поред извештаја о раду Одбора Коморе, још и специјални извештај благајника, као органа Одбора Коморе, а исто тако и извештај Дисциплинског Већа. I Део РАД ОДБОРА КОМОРЕ Дужности Одбора Коморе, у главном су све побројане у § 44. закона о адвокатима. Зато ћемо пре свега регистровати рад Одбора по овом законском пропису. Остали део овога извештаја обухватиће рад Одбора предвиђен опет по закону о адвокатима и по пословнику, затим рад Одбора на моралној и материјатлној заштити адвокат. реда и најзад кратак извештај о администрацији. А. ПОСЛОВАЊЕ КОМОРЕ У СМИСЛУ § 44 ЗАК. О АДВОКАТИМА 1. Именик адвоката Одбор је према наређењу § 124. зак. о адвокатима био дужан, да устроји адвокатски именик према списку адвоката, који му је доставило Министарство Правде. Списак, који је овај Одбор примио од Министарства садржавао је само имена адвоката и место где врше адвокатуру. Међутим за устројење именика, Одбору су били потребни и други податци као дан и место рођења, датум адвокатског декрета, прекид у адвокатској пракси и т. д. Зато је Одбор Коморе, пошто није могао добити допуну списка Министарства Правде, позвао све адвокате преко Службених Новина и дневних листова, да у остављеном року пошаљу све потребне податке. До рока јавио се један незнатан број: мање од 100 адвоката. Продужен је рок и поново су да-ти огласи, али ни после овога, Одбор није имао одговор ни од једне трећине адвоката. После трећег и четвртог огласа и остављених нових рокова, прикупљени су најзад податци за нешто више од половину броја адво-