Branič

Стр^на 138

„Б Р А Н И Ч*

Број 7—10

љени чланови већа подједнако по годинама своје праксе т. ј. у сваком збору има старијих и млађих адвоката. Одређена 4 члана већа из унутрашњости додељена су у сваки збор по један. Истина законом није у овом питању одређивања зборова стављено претседнику никакво ограничење нити услов, али је овакав распоред нађен као целисходан зато, што даје највише гаранције за правилан рад у појединим зборовима. У току године дали су оставке на адвокатуру г. г. Павловић Драгић и Џабић Радослав, адв. из Београда и Одбор Коморе је на њихова места а на основу § 80. пословника изабрао: за заменика претседника г. Павлићевића Војислава, адв. и за члана већа г. Миливојевића Бору адв. овд. Како је установа дисциплинског већа за адвокате из старих српских граница потпуно нова то је било потребно да се «а једној конференцији чланова већа, продискутују прописи закона који се односе на рад већа. У томе циљу а и зато: да се извесни нејасни прописи из почетка боље протумаче; да се извесне неодређене одредбе допуне подједнако у свима зборовима; да се у оделењима постигне једнообразност у раду, ислеђењу, суђењу и т. д. и да се предмети брзо и успешно сврше — одржана је једна конференцја чланова већа на којој је учествовао и г. заступник коморе са својим заменицима на дан 20. августа пр. године. На овој седници донете су потребне одлуке за брз и ефикасан рад у дисциплинском већу а једновремено у смислу § 81. пословника изабрат је за секретара члан већа г. Атанасијевић Рад, адв. овд. Сличне конференције чланова већа одржане су потом још три — свега четири у овој години и то: 1. фебруара 1930. год., 26. јуна 1930. год. и 2. септембра 1930. године. Дисциплинско веће примило је до данас у рад 65 предмета. Исти су одмах предати истражним иовереницима (члановима већа) ради ислеђења а потом са мишљењем пом. повереника и заступника коморе упућивани су од стране претседника по реду надлежним зборовима у рад. Ову дужност истражних повереника вршили су стално само 12 чланова већа поред редовне судијске дужности, јер су 4 претседника и 4 члана из унутрашњости искључени из овог посла. Тако је од прилике сваки иследник имао по 5 предмета на ислеђењу поред редовне своје судијске дужности. Ислеђено је у току ове године 45 предмета и исти су упућивани у рад зборовима.

Окончано је у зборовима: а) пресудом 11 предмета; б) решењем прекинуто ислеђење код 16 предмета; в) решењем продужено ислеђење али још неокончани предмети 12 на броју и г) још не решени предмети у одељењима 6. Предмети су по оделењима овако расправљени: пресуда прекид стављеки решења истрага под суд нерешени

I. Збор

2

8

4

II. Збор

3

2

5

2

III. Збор

3

3

3

IV. Збор

3

3

4

Код истражних повереника на раду има још 20 предмета. Чим се ови предмети иследе упутиће се одмах редом зборовима у рад. Правоснажних одлука има свега једна пресуда и седам решења. Код Касационог Суда налазе се на решењу 10 предмета још од 26. маја 1930. год. У току рада показало се, да је поступак за рад у дисциплинском већу због строгих законских одредаба у закону и пословнику доста компликован и спор. Законски прописи захтевају у неким пигањима излишне послове а у неким стварима без потребе два и више пута један и исти рад. О овом питању упрошћавања поступака решавано је на конференцији чланова већа од 1. фебруара ов. год. и одлучено, да ова година прође са овом праксом каква је, али да се у будуће уоче све тешкоће у раду па за идући годину да се спреме евентуално потребне измене за бољи и лакши рад. Претседник дисциплинског већа има намеру да се у току идуће године стави у везу са свима претседницима већа осталих комора у нашој Краљевини по питању ових измена и да се тако заједнички изради један потпуно савремен пројекат закона и поступка. На овај начин добиће се несумњиво идућу годину да се спреме евентуално поступка. Претседник већа на својим путовањима у Нови Сад и Сарајево посетио је и адвокатске коморе ових вароши и прегледао судски рад истих. На лицу места уверио се, да Београдска комора примењује закон у погледу поступка тачније, строжије и скрупулозније. Истина овај начин рада захтева више труда и рада од стране г. г. чланова већа али пружа у толико више јемства оптуженим колегама за правилнију и праведнију одлуку. Водиће се рачуна, да се у току ове године обиђу и остале коморе наше Краљевине ради бољег упознавања судског рада код истих на лицу места и што боље примене закона код нашег већа.