Branič

Страна 170

,Б Р А Н И Ч"

Број 11 —12

а не мајка. Овај спор је месецима лутао од првостепеног до највишег суда, а тек скоро је пресуђен у начелу, иако сума још није одређена. Највиши суд је стао на гледиште из Волфовог коментара да су оба тражења оправдана, сразлога: Што је усмрћењем жене муж изгубио помоћника у кућним пословима, те је у својој имовини за ту вредност оштећен, коју сада мора другима издавати за обављање оних послова, које је за живота жена обављала. Пошто је његово давање за ове послове редовно, то је он у праву на месечну ренту у износу ових издатака, а на име накнаде причињење штете. Син пак није у праву издржавања према оцу, већ према оцу и мајци. Оба родитеља обвезна су да својим имањем или приходима издржавају сина, а ти приходи биће већи ако потичу из два извора. Смрћу мајке усахнуо је један извор те је издржавање место на два фонда ограничено сада на један. Ако су му пре и отац и мајка могли осигурати издржавање од по 30 шилинга сваки, сада је он ограничен само на очевих 30 шилинга. Поред овог син је лишен материнске неге, бриге и старања, а то све преставља једну вредност, која се путем давања од других има тражити, или се ње одрећи. Та давања и оскудицу у многоме проузроковао је шофер, који је његову мајку прегазио, те му суд с изнетих разлога као и оцу даје право на месечну накнаду штете, с тим што ће се према околностима и привредној моћи криве стране сума одредити. II. А је тужбом тражио од Б да му поврати 335, од 650 шилинга, колико му је платио за продату краву. Ово тражење је засновао на томе што крава није давала предвиђени квантум млека, те је тиме њена вредност сведена на само 315 шилинга. Првостепени суд је тражењу донекле удовољио и тужиоцу досудио 90 шилинга на име изгубљене користи за време док је краву код себе држао. Другостепени суд је тужиоца одбио од тражења, са разлога: Крава даје мање млека него је тужилац предвиђао, али за спор није меродавно што се предвиђа, већ што постоји. Крава се за млеко не да у пуној мери искористити, али се може искористити за кланицу. Тужилац је краву трећем лицу продао, те он смањење куповне цене не може по коментару Крајнц-Еренцвајга тражити, већ је пре продаје могао тражити само раскинуће уговора. Највиши суд је тужиоцу досудио 250 шилинга, а пресуду образложио на следећи

начин: Нижи суд није улазио у питање одговорности продавца за причињену штету. Ако на продатој ствари постоји нека мана, продавац самим тим није одговоран, јер може бити да он за ману није знао, као што за њу није знао ни купац. Али суд је предвидео разлику између: смањења цене и накнаде штете. Док је основ првог тражења: мања вредност ствари због мане, основ другог је: причињена штета услед те мане. Разлози вишег суда побијају разлоге нижега: да је тужилац могао само пре продаје краве тражити раскинуће уговора. Купац је могао краву употребити за млеко или кланицу, али он се према продавцу није обвезао на само један од ових начина употребе, као што се ни продавац није обвезао да ће крава давати одређен квантум млека. А ипак има се узети да се једна крава редовно искоришћава не само за млеко, већ доцније и за месо, те се оба капацитета имају узети као њена својства. Па ако је тужилац краву, која је требала по својој структури и спољним знацима давати дневно 8—10 литара млека, продао само за кланицу, јер је она давала свега 4—5 литара, то значи да је он претрпео извесну штету, што краву није могао продати са оба претпостављена атрибута, већ само са једним. Тиме је, услед ове мане на крави, која њој одузима другу могућност употребе тужилац краву јефтиније продао, па је суд по слободној оцени узео, да му тужени на име накнаде штете има платити 250 шилинга. III. Општина ,је одговорна за накнаду штете код несретних случајева услед слабог стања општинских путева, не само кад се она о одржавњу путева стара, већ и кад то одржавање на треће лице путем уговора пренесе. А је преко једне рупчаге на путу општине Б пао са својим моторциклом и претрпео извесну штету и повреде. Одржавање пута општина Б је путем уговора пренела на С. Првостепени суд у Инсбруку досудио је тужиоцу А накнаду штете у 4 / 5 његовог тражења, а другостепени суд ову је накнаду умерио на */г тражења. Највиши суд је оснажио ову одлуку, а разлози су: По закону о путевима општина је обвезда ове одржава у реду. Ова обвеза не проистиче из повреде једног прописа, по којему је држава бригу на општину пренела, већ напротив из повреде дужности, коју јој је фискус наметнуо. Општина одговара и за штету, причињену кривицом или немаром њених органа. Обвезе на накнаду штете она се не може