Branič

Број 11 — 12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 169

јер јавно друштво, чији би другари били наследници, не постоји. У питању је једна мера предузета од расправног суда, која се односи на управу заоставштином. Та мера није противна никаквој законској одредби и појављује се као целисходна с обзиром на запете односе наследника. 2еп1га1ђ1аН; Гиг сНе јитИзсће Ргах1б, \У1еп. П.. С. Петковић Допуштена награда брачног посредника. ОС Вгип 6 -И -ЗО, К. П -29.) Тужилац је, по нагону туженика, предузео 33 путовања у разне градове, у сврси да га информира о особама његових вереница и њиховом имовном стању : даље, и упознавао га је са њима. — Тражио је да му туженик плати обећану награду за ту извршену радњу. Првостепени суд му је награду досудио. Апелациони суд је то одобрио из ових разлога : „Да је тужилац, на буди какав начин, наговарањем, хваљењем, уклањањем сметњи и противности утицао на слободну вољу туженога или стављене му у изглед заручнице да би до закључења брака дошло, онда би у томе лежала забрањена радња брачног посредовања. Друкчије ствар стоји овде, где је тужилац путовања предузео да би туженика информисао о особама и имовном стању дотичних дама. И то што их је упознао са њима не долази под § 879. Грађ. зак". 2еп1га1ћ1аИ Шг сНе јипзШсће Ргах1з, \>Леп. Д. С. Петксвић Закључење брака Аустријанца са туђинком у туђини. Неодржавање форме која у туђини важи, брачна је препрека јавно-правног карактера. (ООН, \У1еп 27 - III - 30., 3. Оћ. 210). Аустријанац А. венчан је са италијанском грађанком Б. 2. - VII. - 25., од католичког свештеника у Јужном Тиролу. Б. тужи и тражи да се брак огласи за ништаван. Окружни суд одбио је тужбу зато, што се неодржавање страних прописа о форми не може, по службеној дужности, испитивати и што је тужитељица својим саучешћем у ништавности и настављању брака изгубила право да га напада. Апелациони суд и Касациони суд огласили су брак за непуноважан. Р а з л о з и : Брачна препрека недостајања изјаве о пристанку у смислу § 75. Грађ. зак., по § 94. истог зак., јавно-правне је природе. Пуноважност брака мора се, према томе, по службеној дужности испитати. За брачне препреке јавно-правног карактера не добија примену одредба § 96. Гр. зак., која важи само за приватно-правне брачне препре-

ке. Стога је без значаја да ли до тужитељице има какве кривице за неважност брака. Закључивање брака је формални правни посао, т. ј. потребна изјава за његово заснивање има само у толико важности, у колико је у одређеној правно прописаној форми изјављена. Та форма управља се, према § 37. Гр. зак., по закону места закључења, свеједно, да ли један од уговорача има домицил у својој земљи и да ли су особе које уговор закључују у туђини хтеле, да он важи и у њиховој отаџбини. Парничне стране закључиле су брак у месту, за које је, на основу итал. закона, прописано да се брак може пуноважно закључити само пред државним чиновником за закључивање брака. Форма коју итал. закон прописује није испуњена те је брак, по итал. закону, непуноважан. Према оном горе наведеном начелу то има такође да важи и за аустријску правну област. По § 75. Грађ. зак. мора свечана изјава пристанка за ступање у брак бити дата пред духовником једнога од младенаца. Свештеник које венчање врши појављује се у том погледу као орган државне власти, који има да потврди један цивилно правни акт. Држава не тражи ту од свештеника религиозну радњу, већ извршење једне службене радње. У правној области, где је прописано матричарско венчање, свештеник који венчава није државни орган већ само духовник ; изјава пред њим дата није никакав свечани правни акт него религиозна церемонија. Свештеник који је на итал. правној области благословио брак, није за закључивање брака ни италијански ни аустријски сћункционер. Стога се не може тврдити да су захтеви § 75. Грађ. зак. задовољени. * ❖ * Прописи о матричарству ступили су на снагу у Јужном Тиролу од 1. јануара 1924. г., а остале одредбе брачнога права италијанског Сос1е Ст1е од 1. маја 1924. г. Услед конкордата од 29. септ. могуће је закључење брака и у Италији пред духовником. 2еп1гаШ1а11: Гиг сће јипзПзсће РгахЈз, Ш1еп. Д, С. Петковић I. А је прегазио жену Б а њен муж Ц и њен непунолетни син Д тражили су накнаду штете у форми месечне ренте од 60 шилинга. Првостепени Суд у Бечу одбио је и оца и сина од тражења. Оца по том основу што он као муж није био издржаван од своје жене, а сина по основу: што је према њему до пунолетства у обвези издржавања отац,