Branič

Врој 1—2

„Б Р А Н И Ч"

Страна 49

1) Док траје поступак по захтеву одузимања старатељства суд по званичној дужности мора малолетницима одредити другог стараоца. Мајка, чији живот није беспрекоран, не може бити старалац својој малолетној деци. А је тражио да мајци своје малолетне деце В суд одузме старатељство. Првостепени суд је по захтеву поступио, али другостепени суд је одлуку поништио- А се жалио и највећи суд по овом питању дао му је право, са разлога: 1) Мајци, која не чува довољно своје властите интересе не смеју бити поверени интереси њене деце; 2) Мајци, за коју је сведоцима доказано да је ван брака имала интимне односе с другим личностима, не сме бити поверено васпитање њене малолетне деце. Према овоме суд је имао малолетној деци одредити другог стараоца, чим је поступак по поднетој тужби противу мајке отпочео. 2еп{гаЉ1аи Шг сИе ЈипзИзсће^РгахЈз — \\Пеп/ Јан.^1Р31. Д-р Р-4.Вук 2) У Југославији немачки држављани не полажу никакву кауцију за обезбеђење трошкова по поведеном спору, а напш држављани у Немачкој такву кауцију морају да полажу, иако је то противно једном међународном уговору. Југословенски држављан А тужио је немачком суду једну баденску фирму за дуг. Првостепени суд је тражио да он као страни поданик положи извесну кауцију као обезбеђење парничких трошкова. Он је тражену кауцију у 10% тужбеног тражења положио, не знајући да између наше државе и немачке републике постоји специјалан уговор, по којему он на полагање кауције не би био обвезан. Пошто се ова кауција односила на трошкове код првостепеног суда, то је тужена фирма тражила да А код Апелационог суда положи даљу гаранцију за трошкове пред тим судом и пред највећим судом и то у износу од даљих 20°/» т. ј. по 10% за сваки суд. А је навео да је он од такве обвезе ослобођен уговором о трговини и пловидби између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Немачке Републике од 6 окт. 1927, који је у обема државама као закон рагификован. Чл. 1. овог уговора прописује да „држављани сваке од уговорних странака имају у погледу судске заштите исти поступак као и сопствени држављани, и у том поступку уживају иста права, која имају и властити држављани." Чл. 3.. истог уговора настдвља: „држављани једне од уговарајућих странака уживају у подручју друге како за своју личност, тако и за своја добра, права и интересе, у погледу на дажбине, таксе и друге сличне намете — исти поступак и исту заштиту, као и сопствени држављани."