Branič

Страна 103

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

вац — живи одвојено, а такође и други његов брат чиновник, онда имамо случај, који „није задруга, већ обично смесништво, пошто ту имамо само сродство и заједницу имања, а то двоје, без заједнице живота, није довољно па да има задруге". Г Перић наставља даље: „У случају када је умрли за своје наследнике оставио два сина, који живе одвојено иако су неподељени, и то један као трговац, други као чиновник — ми кажемо да ту нема задруге. Јер кад оба сина живе одвојено у односима та два брата: трговца и чиновника, нема оног трећег услова за задругу потребнога, нема заједничког живога. Не само што они сами на заједничком имању фактички не живе или раде, већ на том имању не живи ни други који сродник и заједничар, који би између њих одржавао везу. Међу њима укратко нема ни стварнога ни латентнога заједничког живота. Свакако трговац може доћи код чиновника, као код свога брата, може ту и неко време поседети, али то не долази зд неког његовог права, већ је то добра воља братовљева да га прими или не". У свему овоме, дакле, између Грађ. Зак. и О. И. 3. нема никакве разлике. Док су елементи задруге и кућне заједнице идентични,. и док су дефиниције свих тих елемената једне исте, извеснеразлике ван њих ипак постоје. Између оца који се сматра за неограниченог власника имаовине док се са синовима не би поделио, и синова, који с њим живе — нема задруге, јер нема елемента заједничког имања. Тек кад би се отац поделио, па свој део унео у задругу са једним или више синова, тек тада између њега и сина има задруге, јер постоји елеменат заједничког имања. Међутим § 121. Г. 3. с једне и чл. 687. и 688. О. И. 3. с другестране заиста на овом питању деле задругу од кућне заједнице. По § 121. Г. 3. деца, без обзира на доба старости — прибављају за свог оца, док су год под његовом управом. Отац је њихов: старешина, те све што синови стеку под његовим старешинством припада само њему. Према томе отац је власник целокупне имаовине, па зато он са синовима, пре него се имаовина подели, и он се са својим делом уз ове здружи — не може ни бити задругар. По чл. 688. О. И. 3. све што чланови кућне зазеднице у заједници привреде, не припада оцу, већ кући. Одредбу § 121. Г. 3. не познаје О. И. 3. те у његовом домену отац. са синовима може бити у задружном односу. ,Статус оца у кући према неспроводљивом Даниловом Законику, који је претходио О. И. 3. требао је бити онај, који је данас по Г. 3. По тим истим критеријумима статус жене у кући који данас постоји у домаку О. И. 3. одговарао би боље за подручје Г. 3. По XV. глави Грађ. Зак. женска лица нису чланови задруге, дочим по чл. 687. и 688. О. И. 3. она су чланови куће. Овим различним регулисањем положаја женских лица у задрузи и кућној заједници уноси се и једна разлика у схва-