Branič

Број 5

„Б Р А Н И Ч"

Страна 229

Четврто, велики део извршиоца к. дела, >на основу § 22 к. з., биће оглашени за неурачунљиве. Број урачунљивих извршио ца, није велик. Ризик од злих дела неурачунљивих извршиоца друштво мора фатално да сноси. Урачунљиви извршиоци по цравилу извршују дела појединачно. Сигурност правног поретка не заснива се на свести појединаца зећ заЈеднице. А правна свест појединца, у консолидованим државама, као што С. Ф р а н к, Кривичеи .. ., с. 24, умесно подвлачи ову социолошку истину, разликује се врло мало од свести заједнице која треба да дође до изражаја у закону. Закључак : политичко правни разлози не противе се усвајању извинљивости праввне заблуде и у погледу прописа кривичног закона. Пошто су изложени најважнији начелни разлози из којих произилази да појам умишљаја, поред психолошког елемента, обухвата и нормативни елеменат, потребно је да се у следећим редовима, пре но што пређемо на излагање појединих законских прописа о заблуди, рече која реч о елементима бића к. дела у опште. IX. Свако к. дело састоји се из извесног броја елемената. Скуп свих ових елемената сачињава биће к. дела. За умишљено извршење к. дела потребна је свест о тим елементима и воља да се предузме радња која остварује биће к. дела, саставвљено из тих елемената. Одређујући појам заблуде, рекли смо да је она неподударање садржаја свести са извесном правно релевантном чињеницом. Правно релевантне чињенице су материјал од кога законодавац конструише биће к. дела, другим речима оне су елементи к. дела. Законодавац одлучује од којих ће се елемената направити биће к. дела. Важно је да се напомене да свако к. дело мора садржавати у себи т. зв. опште елементе, т. ј. елементе својствене свим к. делима. Ови елементи сачињавају опште биће к. дела. Кад се овом општем бићу додају посебна обележја, којима се одликују разна крив. дела, долази се до појма појединих кривичних дела. Рашчлањујући опште биће к. дела, кривично правна наука нашла је у њему ова четири елемента: љутску радњу, противправност, кривњу и сходност бића к. дела. По 1^ 1 8 г X. 5 с ћ т 1 (Ј 1, ор. с., 147, кривино дело је бићу сходна (казном угрожена) противправна, сакривљена радња. У овако схваћеном појму к. дела испољава се његова субјективна — психичка — и објективна — физичка — страна. Љутска радња је фактор који спаја обе стране к. дела, који ствара одређени однос између извршиоца и кривичног дела. Ово је само једно од многобројних схватања појма к. дела. (В.: о овоме опширна и кри-