Branič

Број 5

„Б Р А Н И Ч"

Страиа 231

§ 333 к. з. У свим наведеним случајевима заблуда извршиочева односи се на битно обележје пом. бића к. дела; према томе, нема умишљеног извршења односних к. дела. У трећем случају нема у опште кривичног дела, пошто не постоји изречан законски пропис, у см. § 18 к. з., да се и нехатно извршење овог дела кажњава. 2. Заблуда о битним обележјима бића к. дела правне при^ роде искључује умишљај. Ко изврши обљубу над својом сродницом у правој линији или сродницом у побочној линији по крви до другог степена, ако није знао за однос тога сротства, не може бити кажњен за дело< из § 284 ст. 1 и 2. Ко мисли да је његов пређашњи брак пуноважно разведен, ако ступи у нов брак, не може бити кажњен за дело бигамије из § 290 к. з. Ко не зна да отвара туђе писмо, не може бити кажњен за дело повреде туђих тајни из § 251 к. з. Ко не зна да је лице, које хоће да склони митом на незаконито дело, државни службеник или које друго лице поменуто у § 133 к. з., није подмичивач из пом. параграфа. ,,Сродство", постојање „првашњег брака", „туђа" ствар, „државни службеник", битна су обележја бића к. дела. Са свим оправдано, закон у § 19 изједначује заблуду о овим обележјима к. дела, у погледу њеног дејства, са заблудом о битним обележјима к. дела стварне природе. Резултат до кога доводе прописи к. закона исти је који произилази и из сватања о заблуди изложеног под 1. За појам заблуде равнодушно је да ли се она односи на стварне околности — појаве спољашњег света — или на извесне правне односе, својства. Јер и ове стварне околности, на земљишту к. права, имају значаја само онда кад су унете у одређене правне појмове. 3. Заблуда о околостима које би — када би постојале отстрањивале противправност дела, искључује умишљај. Џелат који обеси мислећи да веша лице осуђено извршном пресудом на смрг не може бити кажњен за умишљено извршење лишења живота из § 167. А који на улици ишамара непристојног дечка, мислећи да је то његово дете, није кажњив за дело увреде из § 297 к. з. Б. који, мислећи да се налази у нужној одбрани, убије тобожњег нападача није умишљени извршилац дела убиства. Ц. који, мислећи да се налази у стању нужде, уништи туђу ствар није кажњив за дело из § 365 к. з. Вешање извршном прееудом на смрт осуђеног лица за џелата је законска дужност; убијање човека у нужној одбрани, ако су испуњени сви услови из § 25 к. з., некажњиво дело; уништење туђе ствари, ако су испуњени услови из 25 к. з., некажњиво је: отац има право на дисциплинско кажњавање свога детета. Прописи к. закона из § 20 којима се регулишу наведени случајеви озакоњени су, очигледно, под утицајем немачке науке, специјално теорије К. Р г а п к - а.